2. август

2. август (2.08.) је 214. дан у години по грегоријанском календару (215. у преступној години). До краја године има још 151 дан.

Догађаји

• 338. п. н. е. — Македонска војска предвођена Филипом II је поразила удружену атинску и тебанску војску у бици код Херонеје, осигуравши тако македонску превласт у Грчкој и Егејском мору.
• 216. п. н. е. — У бици код Кане Ханибал је нанео највећи пораз римској војсци у историји.
• 461 — Западноримског цара Мајоријана свргао и после пет дана погубио војсковођа Рицимер.
• 1492 — Кристифор Колумбо је испловио из Лисабона ка Индији према западу. Открио је Бахаме, Америка 10. октобра 1492.
• 1552 — Договором у Пасауу поништен је Аугсбуршки Интерим из 1548, а лутерани (протестанти) су добили слободу вероисповести у Светом римском царству, што је озакоњено на сабору у Аугсбургу 25. септембра 1555.
• 1802 — Наполеон Бонапарта проглашен је „доживотним конзулом“ Француске, што му је дало право да именује наследника.
• 1830 — Француски краљ Шарл X Бурбонски абдицирао је под притиском Јулске револуције у Паризу.
• 1858 — Британски парламент усвојио је закон (India Bill) којим је индијска влада стављена под управу британске круне.
• 1877 — Завршен шаховски турнир „Франкфурт 1887.“ победом Џорџа Хенрија Макензија.
• 1903 — У Македонији започео је Илинденски устанак за ослобођење од турске власти.
• 1914 — Француска

Прва војна акција на Западном фронту догодила се као окршај код Жоншереја (Joncherey) у североисточној Француској близу границе. Мала немачка коњица која је илегално прешла границу (још није била објављена никаква званична објава рата) сукобила се са локалном француском милицијом.

• 1928 — Италија је потписала 20-годишњи уговор о пријатељству са Етиопијом.
• 1934 — После смрти немачког председника Паул фон Хинденбург, Хитлер је себе прогласио фирером (вођа) и преузео апсолутну власт.
• 1935 — Уједињено Краљевство је донела закон према којем је реформисан систем управљања у Индији, одвојени су Бурма и Аден од Индије, гарантована већа локална самоуправа у провинцијама и формирано централно законодавство у Њу Делхију.
• 1939 — Алберт Ајнштајн упозорио је америчког председника Рузвелта да немачки научници раде на производњи бомбе са уранијумом, после чега су у САД почели (почетком 1940) истраживачки радови за производњу нуклеарне бомбе.
• 1945 — Завршена је Потсдамска конференција на којој су совјетски вођа Стаљин, председник САД Труман и премијер Велике Британије Атли постигли договор о демилитаризацији и денацификацији Немачке и њеној подели на окупационе зоне после Другог светског рата.
• 1964 — Северновијетнамски патролни чамци су наводно отворили ватру на амерички разарач Медокс.
• 1970 — Британски војници су у Северној Ирској први пут употребили гумене метке ради смиривања нереда.
• 1980 — У експлозији на железничкој станици у Болоњи погинуло је 85 и рањено више од 200 људи.
• 1990 — Ирачка војска је напала Кувајт и окупирала га за један дан. Овај догађај је био повод за остварење аспирација САД, кроз Заливски рат, о стационирању великог броја војника на Блиском истоку зарад очувања доминације над производњом и дистрибуцијом нафте.
• 1991 — Социјалистичка Република Црна Гора променила назив у Република Црна Гора
• 1992 — Алжирске снаге безбедности ухапсиле су 50 наоружаних исламских екстремиста и одузеле њихово складиште оружја у којем је пронађено 150 бомби.
• 1994 — Под претњом пооштравања међународних санкција СР Југославији, влада Србије позвала је вође Републике Српске да прихвате мировни план Контакт групе за Босну и упозорила их да ће у супротном бити одговорни за злочин против сопственог народа.
• 1997 — Вођа најјаче либеријске герилске фракције Чарлс Тејлор проглашен је председником Либерије, чиме је после седмогодишњег грађанског рата окончана борба за власт у земљи.
• 1999 — У судару два воза у источној Индији погинуло је 285, а рањено око 300 људи.
• 2001 — Србин, генерал Радислав Крстић осуђен је у Хагу на 46 година затвора због масакра над босанским муслиманима у Сребреници 1995.
• 2005 — Авион Ер Франса, Ер Франс лет 358 је слетео са писте у Торонту, Канада. Сви путници су преживели несрећу а авион је тотално изгорео.

Рођења

• 1873 — Геца Кон, српски књижар и издавач. (прем. 1941)
• 1900 — Алекса Радовановић, последњи ветеран Првог светског рата из Србије. (прем. 2004)
• 1905 — Карл Амадеус Хартман, немачки композитор. (прем. 1963)
• 1905 — Мирна Лој, америчка глумица. (прем. 1993)
• 1915 — Гари Мерил, амерички глумац. (прем. 1990)
• 1919 — Нехемија Персоф, амерички глумац и сликар. (прем. 2022)
• 1920 — Марија Бурсаћ, учесница Народноослободилачке борбе и прва жена народни херој Југославије. (прем. 1943)
• 1924 — Џејмс Болдвин, амерички писац, песник, драматург, есејиста и друштвени активиста. (прем. 1987)
• 1926 — Југ Гризељ, југословенски новинар и сценариста. (прем. 1991)
• 1929 — Душан Вујисић, српски глумац. (прем. 1977)
• 1932 — Питер О’Тул, ирски глумац. (прем. 2013)
• 1933 — Љубица Оташевић, српска глумица и кошаркашица. (прем. 1998)
• 1939 — Вес Крејвен, амерички редитељ, сценариста, продуцент, глумац и писац. (прем. 2015)
• 1942 — Изабела Аљенде, чилеанска књижевница.
• 1942 — Илија Пантелић, југословенски и српски фудбалски голман. (прем. 2014)
• 1944 — Џоана Касиди, америчка глумица.
• 1948 — Боривоје Ђорђевић, српски фудбалер.
• 1952 — Ален Жирес, француски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1964 — Мери-Луиз Паркер, америчка глумица.
• 1965 — Рефик Шабанаџовић, црногорски фудбалер.
• 1968 — Штефан Ефенберг, немачки фудбалер и фудбалски тренер.
• 1969 — Седрик Себалос, амерички кошаркаш.
• 1970 — Кевин Смит, амерички редитељ, продуцент, сценариста, глумац, комичар и писац.^[1]
• 1972 — Моника Ромић, српска глумица.
• 1975 — Милица Зарић, српска глумица.
• 1976 — Сем Вортингтон, аустралијски глумац.^[2]
• 1977 — Едвард Ферлонг, амерички глумац.^[2]
• 1978 — Горан Гавранчић, српски фудбалер.
• 1978 — Деивидас Шемберас, литвански фудбалер.
• 1979 — Само Удрих, словеначки кошаркаш.
• 1985 — Марко Блажић, српски фудбалер.
• 1985 — Илија Бозољац, српски тенисер.
• 1989 — Реља Поповић, српски певач и глумац.
• 1989 — Насер Чадли, белгијски фудбалер.
• 1992 — Чарли Екс-Си-Екс, енглеска музичарка.^[3]
• 1995 — Кристапс Порзингис, летонски кошаркаш.
• 1997 — Иван Шапоњић, српски фудбалер.

Смрти

• 1100 — Вилијам II, енглески краљ, син Вилијама I Освајача.
• 1589 — Жак Клеман, доминиканац, присталица католичке Свете лиге.
• 1788 — Томас Гензборо, познати енглески портретиста и пејзажиста.
• 1799 — Жак Етјен Монголфје, француски проналазач. (рођ. 1745).
• 1921 — Енрико Карузо, италијански оперски тенор.
• 1922 — Александар Грејам Бел, изумитељ телефона (рођ. 1847).
• 1932 — Игнац Зајпел, аустријски политичар и свештеник.
• 1934 — Паул фон Хинденбург, немачки председник.
• 1936 — Луј Блерио, француски инжењер и пилот.
• 1963 — Ђорђи Абаџијев, македонски књижевник, историчар, публициста и сценариста. (рођ. 1910)^[4]

Празници и дани сећања

• Српска православна црква данас прославља:
  • Свети пророк Илија
  • Илија Грузијски
• 1903 — У Македонији је почео Илинденски устанак за ослобођење од турске власти током којег је створена Крушевска република. Република се одржала само 11 дана, а устанак је у крви угушен.

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

1. ^ „Kevin Smith Biography (1970–)”. FilmReference.com. Приступљено 30. 3. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза) Note: At least one source, Yahoo! Movies, gives birthplace as Highlands, New Jersey.
2. ^ ^{а б} Rose, Mike; clevel; .com (2018-08-02). „Today's top celebrity birthdays list for August 2, 2018”. cleveland (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-27. 
3. ^ „Charli XCX”. imdb.com. Приступљено 16. 11. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 13.