1833

Ovo je članak o godini 1833.
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 18. vijek – 19. vijek – 20. vijek
Decenija: 1800-e  1810-e  1820-e  – 1830-e –  1840-e  1850-e  1860-e
Godine: 1830 1831 1832 – 1833 – 1834 1835 1836
Kneževina Srbija uvećana za šest nahija
1833. po kalendarima
Gregorijanski 1833. (MDCCCXXXIII)
Ab urbe condita 2586.
Islamski 1248–1249.
Iranski 1211–1212.
Hebrejski 5593–5594.
Bizantski 7341–7342.
Koptski 1549–1550.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat 1888–1889.
• Shaka Samvat 1755–1756.
• Kali Yuga 4934–4935.
Kineski
• Kontinualno 4469–4470.
• 60 godina Yin Voda Zmija
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11833.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1833. (MDCCCXXXIII) bila je redovna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u nedjelju po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju godišnje kalendare).

Događaji

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

  • 3. 1. - Velika Britanija ponovo ističe suverenitet nad Falklandima.
  • 2. 2. - Tursko-egipatski rat (1831-33): Ibrahim Paša Egipatski zauzima Kütahyu i traži od sultana dozvolu da prezimi u Bursi[1].
  • 6. 2. - Bavarski princ Otto stigao u Grčku gde je proglašen za kralja pod imenom Oton (do 1862).
  • 20. 2. - Ruska flota stigla u Bosfor po sultanovom pozivu, uskoro stiže i ruska vojska - Britanci i Francuzi traže od sultana da vrati Ruse nazad i da Siriju prepusti Muhamed Aliju, a od ovog da sarađuje, inače će biti blokiran[2].
  • 22. 2. - Indijska država Bahawalpur sklopila supsidijarnu alijansu sa Britancima.
  • 2. 3. - Kriza nulifikacije: Force Bill daje predsedniku SAD ovlašćenje da pošalje vojsku u Južnu Karolinu kako bi se sprovodila savezna carina (ta država pristaje na novu, kompromisnu carinsku stopu).
  • 22. 3. - Sklopljen ugovor kojim se Južnonemački carinski savez (Bavarska i Virtemberg) dogodine udružuju sa Pruskom i Hesenom u Nemački carinski savez (Zollverein).

April/Travanj – Jun/Lipanj

  • 3. 4. - Frankfurter Wachensturm ("Juriš na frankfurtsku stražaru"): studenti pokušali započeti revoluciju u Nemačkoj Konfederaciji.
  • 5. 4. - Ruski vojnici se iskrcavaju na evropskoj strani Bosfora, u Büyükdere, na nezadovoljstvo stanovništva i uleme[3].
  • april - Britanski diplomata David Urquhart proputovao Srbiju i sastao se sa knezom Milošem - njegove ideje će uticati na Načertanije desetak godina kasnije[4].
  • proleće - Knez Miloš pomaže ustanak u istočnoj Srbiji (timočke nahije Vidinskog pašaluka, među Šest nahija koji trebaju pripasti Srbiji, ima podršku ruske diplomatije)[5]. Poslato 5.882 pešaka i 615 konjanika[6].
    • Nakon ovoga srpsko-turska granična komisija vrši razgraničenje i primopredaju teritorija. Srbiji pripala i neka sela na Staroj planini i Jastrepcu preko linije koju je odredila rusko-turska komisija[7].
  • 6. 5. - Kutahijski mir: Muhamed Aliju i Ibrahim-paši Egipatskom ostaje kontrola nad Velikom Sirijom i Adanom (do 1841).
  • 6. 5. - Carl Friedrich Gauss i Wilhelm Eduard Weber dobili u Göttingenu dozvolu za gradnju prvog električnog telegrafa.
  • maj - Francuski ministar spoljnih poslova de Broglie izneo ideju "Balkan balkanskim narodima"[8].
  • 17. 5. - Antonio López de Santa Anna prvi put postaje predsednik Meksika, u sledećih godinu dana se četiri puta smenjuje sa potpredsednikom Faríasom.
  • 25. 5. - Čile dobio novi ustav: unitarna država sa jakim predsednikom i katolicizmom kao jedinom dopuštenom religijom.
  • 5. 6. - Ada Lovelace upoznala Charlesa Babbaga koji joj kasnije tokom meseca pokazuje prototip diferencijalne mašine.
  • 11. 6. - Umro mitropolit beogradski Melentije, naslediće ga Petar (do 1859).

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

Evropska Turska, s naglašenim Hercegovačkim ejaletom
  • 5. 7. - Portugalski građanski rat: pomorska Bitka kod rta São Vicente je odlučujuća pobeda lojalista Marije II.
  • 8. 7. - Ugovor iz Hünkâr İskelesija: vojni savez Rusije i Turske, Britanija i Francuska nezadovoljni.
  • jul - Kruševac, Paraćin, Ražanj, Aleksinac, Svrljig-Banja, Banja, Gurgusovac, Crna Reka, Krajina, Ključ, Jadar i Rađevina priključeni Srbiji.
  • 24. 7. - Marijin otac Pedro IV zauzima Lisabon. Snage njegovog brata Miguela će opsedati grad od 25. avgusta do 10. oktobra[9].
  • 3. 8. - Trupe grada Basela poražene od ruralnih liestalskih pobunjenika - kanton će biti podeljen.
  • 18. 8. (6. 8. po j.k.) - Petar II Petrović Njegoš hirotonisan u St. Petersburgu za arhijereja[10], u prisustvu cara Nikolaja I.
  • 12. 8. - Osnovan grad Chicago, počinje sa oko 200 stanovnika.
  • 26. 8. - Kanton Basel se deli na na dva polukantona: gradski Basel-Stadt i seoski Basel-Landschaft.
  • 28. 8. - Stupio na snagu Zakon o ukidanju ropstva kojim se ono od 1. avgusta 1834. ukida u skoro celoj Britanskoj imperiji.
  • 29. 8. - Ograničen rad dece u britanskim fabrikama.
  • 7. 9. - Petar II Petrović Njegoš dobio ruski pasoš.
  • septembar - Konferencija u Münchengrätzu: Austrija, Rusija i Pruska dogovaraju zajedničku politiku prema Osmanskom carstvu, Poljskoj i protiv liberalizma.
  • 29. 9. - Trogodišnja Izabela II postaje kraljica Španije (do 1868), regentkinja joj je majka Marija Kristina (do 1840).

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

  • 1. 10. - Stric male Izabele, don Karlos se u Portugalu proglašava za kralja Španije Karlosa V - sledi Prvi karlistički rat.
  • 18. 10. - Dalmatinski namesnik Lilienberg izdao naređenje da se vladici Petru II ne dozvoli bogosluženje u Boki[10].
  • 4. 11.? - Osnovana Prva kragujevačka gimnazija, prva u Srbiji.
  • 12/13. 11. - Spektakularni meteorski pljusak leonida iznad Severne Amerike - procenjeno 100.000 na sat.
  • novembar - Potpisan hatišerif ("dopolnitelni" ili "tolkovatelni" hatišerif): priznaje se priključenje Šest nahija Kneževini Srbiji (krajinska, crnorečka, paraćinska, kruševačka, starovlaška i jadarska). Definitivno priznanje autonomije Kneževine Srbije, označava i kraj turskog spahijskog feudalizma u Srbiji (obeštećenje 2,3 miliona groša)[11].
  • novembar-decembar - Vladika Njegoš plovi od Trsta do Boke, bio je tri dana u Dubrovniku. Vladika Rajačić je zabranio da u crkvama drži bogosluženje, narod drže na distanci od njega[12]
  • 25. 11. - Jak zemljotres sa cunamijem pogađa centralnu Sumatru.
  • 29. 11. - Učitelj Đorđe Nikolajević postaje "prvi mirski sveštenik-paroh u Dubrovniku", na osnovu čega ponovo otvara ranije zatvorenu srpsku školu[13].
  • 14. 12. - Tajanstveni mladić Kaspar Hauser uboden (ili se sam ubo), umire tri dana kasnije.

Kroz godinu

Rođenja

Jovan Jovanović Zmaj
Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1833.

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1833.

Reference

  1. ↑ ShawShaw1977, 33
  2. ↑ ShawShaw1977, 33-4
  3. ↑ ShawShaw1977, 34
  4. ↑ Bataković, Dušan T. Ilija Garasanin's "Nacertanije", rastko.rs
  5. ↑ Istorija s. n. V-1, 119
  6. ↑ 6,0 6,1 Istorija s. n. V-1, 127
  7. ↑ Istorija s. n. V-1, 123-4
  8. ↑ Šijaković, Bogoljub (2001). Kritika balkanističkog diskursa, rastko.rs
  9. ↑ Tucker2009, 1159
  10. ↑ 10,0 10,1 Stamatović, mr Aleksandar Mitropolija crnogorska za vrijeme mitropolita Petrovića, rastko.rs
  11. ↑ Istorija s. n. V-1, 124-5
  12. ↑ Vreme, 3. nov. 1940, str. 12
  13. ↑ Istorija s. n. V-2, 290
  14. ↑ Pranjković, Ivo Gramatika Alojzija Ignjata Brlića, hrcak.srce.hr
  15. ↑ Ćorović, Vladimir Krize u Srbiji, rastko.rs
  16. ↑ Istorija s. n. V-1, 129
  17. ↑ Glas kamenštaka, rastko.rs
  18. ↑ Istorija s. n. V-1, 147
Literatura
  • Stanford J. Shaw; Ezel Kural Shaw. History of the Ottoman Empire and Modern Turkey: Volume 2, Reform, Revolution, and Republic: The Rise of Modern Turkey 1808-1975. Cambridge University Press; 27 May 1977. ISBN 978-0-521-29166-8.
  • Spencer C. Tucker. A Global Chronology of Conflict: From the Ancient World to the Modern Middle East: From the Ancient World to the Modern Middle East. ABC-CLIO; 23 December 2009. ISBN 978-1-85109-672-5.
  • Istorija srpskog naroda, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1804-1878, Beograd 1981
    • Peta knjiga prvi tom (V-1)
    • Peta knjiga drugi tom (V-2)