Piter Mičel
Piter Mičel | |
---|---|
Датум рођења | (1920-09-29)29. септембар 1920. |
Место рођења | Sari, Ujedinjeno Kraljevstvo |
Датум смрти | 10. април 1992.(1992-04-10) (71 год.) |
Место смрти | Kornvol, Ujedinjeno Kraljevstvo |
Piter Mičel (engl. Peter Mitchell; 29. septembar 1920—10. april 1992) je bio britanski biohemičar koji je dobio Nobelovu nagradu za hemiju 1978. godine za otkriće hemiosmotičkog mehanizma ATP sinteze.
Nobelova nagrada
Početkom šezdesetih godina dvadesetog vijeka postavio je hemiosmotsku hipotezu, koju je dokazao odgovarajućim eksperimentima. Hemiosmotska sinteza predstavlja međusobnu povezanost 3 komponente:
- transporta elektrona
- jonske pumpe
- sinteze ATP-a
Ključni je proces u ćelijskom disanju u kojem ATP nastaje u mitohondrijama i u hloroplastima tokom svijetle faze fotosinteze. Njegovom hipotezom i danas se objašnjava nastajanje ATP-a.
Godine 1978. je za razradu teorije delovanja Q10 dobio takođe Nobelovu nagradu. Q10 je biološki koenzim koji ima veliku ulogu u prenosu elektrona u lancu za transport elektrona. CoQ10 ubrzava zarastanje ožiljaka usled čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Skraćuje postoperativni period, učestvuje u procesu oslobađanja energije. Osim toga Q10 doprinosi normalizaciji arterijalnog pritiska, usporava proces starenja, neutrališe histamin (astma, alergija, respiratorna oboljenja).
Ovaj važan koenzim (organski kofaktor) je poznat i pod nazivom ubikinon.
- п
- р
- у
- 1901. Јакобус Хенрикус ван ’т Хоф
- 1902. Херман Емил Фишер
- 1903. Сванте Аренијус
- 1904. Вилијам Ремзи
- 1905. Адолф фон Бајер
- 1906. Анри Моасан
- 1907. Едуард Бухнер
- 1908. Ернест Радерфорд
- 1909. Вилхелм Оствалд
- 1910. Ото Валах
- 1911. Марија Кири
- 1912. Виктор Грињар и Пол Сабатје
- 1913. Алфред Вернер
- 1914. Теодор Вилијам Ричардс
- 1915. Рихард Вилштетер
- 1918. Фриц Хабер
- 1920. Валтер Херман Нернст
- 1921. Фредерик Соди
- 1922. Франсис Вилијам Астон
- 1923. Фриц Прегл
- 1925. Рихард Адолф Жигмонди
- 1926. Теодор Сведберг
- 1927. Хајнрих Ото Виланд
- 1928. Адолф Виндаус
- 1929. Артур Харден и Ханс фон Ојлер-Хелпин
- 1930. Ханс Фишер
- 1931. Карл Бош и Фридрих Бергијус
- 1932. Ервинг Лангмјур
- 1934. Харолд Јури
- 1935. Фредерик Жолио и Ирена Жолио-Кири
- 1936. Петер Деби
- 1937. Волтер Норман Хауорт и Паул Карер
- 1938. Ричард Кун
- 1939. Адолф Бутенант и Лавослав Ружичка
- 1943. Ђерђ де Хевеш
- 1944. Ото Хан
- 1945. Артури Илмари Виртанен
- 1946. Џејмс Бачелер Самнер, Џон Хауард Нортроп и Вендел Мередит Стенли
- 1947. Сер Роберт Робинсон
- 1948. Арне Тизелијус
- 1949. Вилијам Џиок
- 1950. Ото Дилс и Курт Алдер
- 1951. Едвин Матисон Макмилан и Глен Теодор Сиборг
- 1952. Арчер Џон Портер Мартин и Ричард Лоренс Милингтон Синг
- 1953. Херман Штаудингер
- 1954. Лајнус Карл Полинг
- 1955. Винсент ду Винјо
- 1956. Сер Сирил Норман Хиншелвуд и Николај Николајевич Семјонов
- 1957. Александар Р. Тод, барон Тод
- 1958. Фредерик Сангер
- 1959. Јарослав Хејровски
- 1960. Вилард Френк Либи
- 1961. Мелвин Калвин
- 1962. Макс Фердинанд Перуц и Џон Каудери Кендру
- 1963. Карл Зиглер и Ђулио Ната
- 1964. Дороти Кроуфут Хоџкин
- 1965. Роберт Бернс Вудвард
- 1966. Роберт Сандерсон Маликен
- 1967. Манфред Ајген, Роналд Џорџ Рејфорд Нориш и Џорџ Портер
- 1968. Ларс Онсагер
- 1969. Дерек Бартон и Од Хасел
- 1970. Луис Федерико Лелоир
- 1971. Герхард Херцберг
- 1972. Кристијан Б. Анфинсен, Станфорд Мур и Вилијам Стајн
- 1973. Ернст Ото Фишер и Џефри Вилкинсон
- 1974. Пол Флори
- 1975. сер Џон Воркап Корнфорт и Владимир Прелог
- 1976. Вилијам Липскомб
- 1977. Иља Пригожин
- 1978. Питер Д. Мичел
- 1979. Херберт Си Браун и Џорџ Витиг
- 1980. Пол Берг, Волтер Гилберт и Фредерик Сангер
- 1981. Кеничи Фукуи и Роалд Хофман
- 1982. Арон Клуг
- 1983. Хенри Тауб
- 1984. Роберт Брус Мерифилд
- 1985. Херберт А. Хауптман и Џером Карл
- 1986. Дадли Р. Хершбак, Јуан Т. Ли и Џон Полањи
- 1987. Доналд Џ. Крам, Жан-Мари Лен и Чарлс Џ. Педерсен
- 1988. Јохан Дајзенхофер, Роберт Хубер и Хартмут Михел
- 1989. Сидни Алтман и Томас Р. Чек
- 1990. Елајас Џејмс Кори
- 1991. Рихард Р. Ернст
- 1992. Рудолф А. Маркус
- 1993. Кари Б. Малис и Мајкл Смит
- 1994. Џорџ А. Ола
- 1995. Паул Круцен, Марио Молина и Ф. Шервуд Роуланд
- 1996. Роберт Керл, Сер Харолд Крото и Ричард Смоли
- 1997. Пол Д. Бојер, Џон Е. Вокер и Јенс К. Скоу
- 1998. Волтер Кон и Џон А. Попл
- 1999. Ахмед Зеваил
- 2000. Алан Џ. Хигер, Алан Џ. Макдајармид и Хидеки Ширакава
- 2001. Вилијам С. Ноулс, Рјоџи Нојори и К. Бари Шарплес
- 2002. Курт Витрих, Џон Б. Фен и Коичи Танака
- 2003. Питер Агри и Родерик Макинон
- 2004. Арон Чихановер, Аврам Хершко и Ирвин Роуз
- 2005. Роберт Грабс, Ричард Шрок и Ив Шовен
- 2006. Роџер Д. Корнберг
- 2007. Герхард Ертл
- 2008. Осаму Шимомура, Мартин Чалфи и Роџер Чен
- 2009. Венкатраман Рамакришнан, Томас Стајц и Ада Jонат
- 2010. Ричард Хек, Еј-ичи Негиши и Акира Сузуки
- 2011. Данијел Шехтман
- 2012. Роберт Лефковиц и Брајан Кобилка
- 2013. Мартин Карплус, Мајкл Левит и Арје Варшел
- 2014. Ерик Бециг, Штефан Хел и Вилијам Мернер
- 2015. Томас Линдал, Пол Модрич и Азиз Санџар
- 2016. Жан-Пјер Соваж, Фрејзер Стодарт и Бен Феринга
- 2017. Жак Дибоше, Јоахим Франк и Ричард Хендерсон
- 2018. Френсис Арнолд, Џорџ Смит и Грег Винтер
- 2019. Џон Б. Гудинаф, М. Стенли Витингам и Акира Јошино
- 2020. Емануел Шарпентје и Џенифер Дудна
- 2021. Бенјамин Лист и Дејвид Макмилан
- 2022. Каролин Бертоци, Мортен Мелдал и Карл Бари Шарплес
- 2023: Мунги Бавенди, Луис Брус и Алексеј Екимов