Marta Čejz

Marta Čejz
Marta Čejz
Lični podaci
Datum rođenja	(1927-11-30)30. novembar 1927.
Mesto rođenja	Klivlend, Ohajo, SAD
Datum smrti	8. avgust 2003.(2003-08-08) (75 god.)
Mesto smrti	Lorejn, Ohajo, SAD
Državljanstvo	Američko
Obrazovanje	Univerzitet Južne Kalifornije, Vuster Koledž
Naučni rad
Polje	Mikrobiologija, Molekularna biologija, Biohemija
Poznat po	Izotipsko prekopčavanje, IL-4, IL-5, AID, PD-1,Imunoterapija rakaHerši-Čejz eksperimentu

Marta Kauls Čejz (енгл. Martha Cowles Chase; 30. novembar 1927 — 8. avgust 2003), poznata i kao Marta C. Epštajn bila je američki genetičar i mikrobiolog. Najpoznatija je po saradnji sa Alfredom Heršijem na eksperimentu kojim je 1952. godine potvrđeno da je nosilac nasledne informacije molekul DNK, a ne protein, kako se pre toga smatralo.

Biografija

Rođena je 1927. godine u Klivlendu, u američkoj državi Ohajo. Imala je sestru Rut Čejz (kasnije Rut Haziel). Diplomirala je na univerzitetu u Vusteru 1950. godine, nakon čega je radila kao asistent istraživač, genetičara Alfreda Heršija u laboratoriji u Kold Spring Harboru .1953. godine, napustila je laboratoriju u Kold Spring Harboru i počela da radi sa Gasom Dormanom u Ouk Ridž nacionalnoj laboratoriji u Tenesiju, a zatim i na Univerzitetu u Ročesteru.1959. godine se vratila na studije, a 1964. odbranila doktorat iz oblasti mikrobiologije na Univerzitetu Južne Kalifornije. ^[1]

Dok je boravila u Kaliforniji, upoznala je naučnika Ričarda Epštajna i udala se za njega, kasnije promenivši ime u Marta C. Epštajn. Brak je kratko trajao, ubrzo su se razveli i nisu imali dece. Niz nepovoljnih događaja, tokom 60-ih godina okončao je njenu karijeru u nauci. Preselila se u Ohajo, gde je živela sa porodicom. Poslednjih nekoliko decenija života patila je od demencije, usled koje je izgubila kratkotrajno pamćenje. Preminula je od upale pluća 2003. godine sa 75 godina.^[2]

Karijera

Kao asistentkinja Alfreda Heršija, preselila se 1950. godine sa njim u Kold Spring Harbor. Dve godine kasnije, zajedno su sproveli čuveni Herši-Čejz eksperiment koji je poznat i kao "blender eksperiment". Ovaj eksperiment se zasnivao na obeležavanju različitih komponenti bakteriofaga T2, radioaktivnim izotopima. Proteinska kapsula virusa obeležena je radioaktivnim izotopom sumpora (³⁵S), dok je molekul DNK u njemu, obeležen radioaktivnim izotopom fosfora (³²P). Nakon toga su virusom inficirane bakterije E. coli, a zatim je izvršena njihova precipitacija i merenje radioaktivnosti taloga. Rezultati su pokazali da je ³²P prisutan u talogu u kom su se nalazile bakterije, dok je u ostatku medijuma bio prisutan ³⁵S. Eksperimentom je dokazano da je DNK dovoljna za replikaciju virusa i sintezu proteinske kapsule i da je ona nosilac nasledne informacije.^[3]^[4]

Radovi

http://scarc.library.oregonstate.edu/coll/pauling/dna/papers/hershey-independent.html

Reference

^ „Reactivation Of Phage-P2 Damaged By Ultraviolet Light :: University of Southern California Dissertations and Theses”. digitallibrary.usc.edu. Приступљено 12. 4. 2019.
^ „Martha Chase dies”. The Scientist Magazine® (на језику: енглески). Приступљено 12. 4. 2019.
^ Lavietes, Stuart (13. 8. 2003). „Martha Chase, 75, a Researcher Who Aided in DNA Experiment”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 12. 4. 2019.
^ Hershey–Chase experiment (на језику: енглески), 9. 2. 2019, Приступљено 12. 4. 2019