Komunalno inženjerstvo

Komunalno ili urbanno inženjerstvo primenjuje alate nauke, umetnosti i inženjerstva u urbanom okruženju.

Komunalno inženjerstvo se bavi komunalnom infrastrukturom. To uključuje određivanje, projektovanje, izgradnju i održavanje ulica, trotoara, vodovodne mreže, kanalizacije, ulične rasvete, upravljanje komunalnim čvrstim otpadom i deponijama, skladišta raznih rasutih materijala koji se koriste za održavanje i javne radove (so, pesak, itd.), javne parkove^[1]^[2] i biciklistička infrastruktura.^[3]^[4]

U slučaju podzemnih komunalnih mreža, komunalno inženjerstvo može obuhvatati i civilni deo (cevi i pristupne komore) lokalnih distributivnih mreža električnih i telekomunikacionih usluga. Takođe može da uključuje optimizaciju mreža za odvoz smeća i mreže autobuskih usluga. Neke od ovih disciplina preklapaju se sa drugim građevinskim specijalnostima, međutim, komunalno inženjerstvo je usmereno na koordinaciju ovih infrastrukturnih mreža i usluga, jer su one često građene istovremeno (za određenu ulični ili razvojni projekat), a njima upravlja ista opštinska vlast.

Istorija

Savremeno komunalno inženjerstvo potiče iz Velike Britanije u 19. veku, nakon industrijske revolucije i rasta velikih industrijskih gradova. Pretnja gradskom stanovništvu od epidemija vodom prenošenih bolesti poput kolere i tifusa dovela je do razvoja profesije posvećene „sanitarnoj nauci” koja je kasnije postala „komunalno inženjerstvo”.

Ključna figura takozvanog „javnog zdravstvenog pokreta“ bio je Edvin Čadvik, autor parlamentarnog izveštaja, objavljenog 1842. godine.^[5]

Rano britansko zakonodavstvo uključuje:

Burgov policijski zakon iz 1833. - opunoćuje popločavanje, osvetljenje, čišćenje, nagledanje, snabdevanja vodom i poboljšanja zajednica.
Zakon o opštinskim korporacijama iz 1835. godine^[6]
Zakon o javnom zdravstvu iz 1866. godine o formiranju drenažnih komisija^[7]^[8]
Zakon o javnom zdravstvu iz 1875. godine, poznat u to vreme kao Veliki zakon o javnom zdravstvu

Ovi zakoni su lokalnim vlastima pružili ovlašćenja za preduzimanje opštinskih inženjerskih projekata i za imenovanje mesnih geodeta (kasnije poznatih kao „opštinski inžinjeri”).

U Velikoj Britaniji, Udruženje komunalnih inženjera (kasnije nazvano Institucija komunalnih inženjera^[9]) osnovano je 1874. godine pod pokroviteljstvom Institucije građevinskih inženjera, radi rešavanja pitanja primene sanitarnih nauka. Početkom 20. veka komunalni inženjering je postao široka disciplina koja je obuhvatala mnoge odgovornosti lokalnih vlasti, uključujući puteve, drenažu, kontrolu poplava, obalski inženjering, javno zdravstvo, upravljanje otpadom, čišćenje ulica, vodovod, kanalizaciju, tretman otpadne vode, krematorijume, javna kupatila, uklanjanje sirotinjskih kvartova, urbanističko planiranje, javno stanovanje, snabdevanje energijom, parkove, objekte za rekreaciju, biblioteke, gradske kuće i druge opštinske zgrade.

U Velikoj Britaniji, razvoj različitih naučnih oblasti neophodnih za upravljanje opštinskom infrastrukturom doveo je do pojave zasebnih specijalizovanih institucija, uključujući:

Za odvodnjavanje: Ovlašćena institucija za upravljanje vodama i životnom sredinom, 1895
Za urbanističko planiranje: Urbanistički institut 1914 ... kasnije postaje Kraljevski urbanistički institut
Za uličnu rasvetu: Udruženje inženjera za javnu rasvetu, 1934. ... koje je kasnije postalo Institucija inženjera rasvete
Za inženjering autoputeva: Institucija za autoputeve i saobraćaj, 1930
Za javno stanovanje: Institut za stanovanje, 1931

Institut komunalnih inženjera se 1984. godine spojio sa Institutom građevinskih inženjera. Od 1970-ih postoji globalni trend povećanja privatizacije i sklapanja ugovora o obavljanju komunalnih inženjerskih usluga sa razinim firmama.

U Velikoj Britaniji 1990-ih godina promena filozofije menadžmenta dovela je do ukidanja tradicionalne organizacione strukture okruga, gde su tri funkcije gradskog činovnika, upravitelja riznice i inženjera gradske uprave zamenjene administrativnom strukturom sa većim brojem specijalizovanih odeljenja.

Krajem 1990-ih i početkom 21. veka došlo je do povećanja nezadovoljstva zbog onoga što se smatralo frakcionisanim i nefunkcionalnim javnim službama dizajniranim po uskim specijalnostima. Holističniji pristup urbanističkom inženjeringu počeo je da se pojavljuje kao alternativni koncept. Kritičari specijalizovanog pristupa uključivali su Komisiju za arhitekturu i izgrađeno okruženje^[10] koja je zastupala stanovište da se specijalizovani pristup upravljanju javnom domenom previše fokusiran na efikasno kretanje vozila, a ne na opšte interese lokalnih zajednica.

Stručna praksa

U Velikoj Britaniji više ne postoji formalna stručna sprema iz oblasti komunalnog inženjerstva, iako postoje kursevi iz urbanog inženjerstva. Profesionalni sertifikat za urbani inženjering dostupan je putem Institucije inkorporiranih inženjera putem domena javnog informisanja i savetodavne mreže.

BritanskI Institut građevinskih inženjera (ICE) pruža usluge praktičarima zaposlenima u javnom sektoru, privatnom konsaltingu i akademskim ustanovama putem svoje publikacije Proceedings Journal Municipal Engineer. Ovaj časopis, prvi put objavljen 1873. godine, ima globalni opseg i pokriva ceo životni ciklus opštinskih službi, baveći se tehničkim, političkim i zajedničkim pitanjima.^[11] Pored toga, postoji ekspertska komisija koja zastupa ICE u konsultacijama vlade i zastupljena je u Međunarodnoj federaciji za komunalni inženjering.

Internacionalne organizacije

Međunarodna federacija komunalnog inženjerstva (engl. International Federation of Municipal Engineering, IFME) je organizacija koju čine profesionalni komunalni inženjeri iz celog sveta. Misija IFME je da poveže komunalne inženjere, profesionalce u javnim radovima, javne agencije, institucije i preduzeća širom sveta kako bi mogli da dele globalni domen znanja i iskustva. Cilj je podsticanje kontinuiranog poboljšanja kvaliteta javnih radova i usluga šire zajednice.

Uvodni sastanak održan je 1960. godine u sedištu organizacije UNESCO u Parizu. Članstvo je neprestano raslo i 2009. godine^[12] je obuhvatalo predstavnike nacionalnih udruženja u: Australiji, Kanadi, Danskoj, Estoniji, Finskoj, Italiji, Izraelu, Holandiji, Novom Zelandu, Norveškoj, jugu Afrike (Južna Afrika, Botavana, Namibija i Zimbabve), Švedske, Velike Britanije (Engleska, Škotska, Vels i Severna Irska) i SAD. Belgija i San Marino su trenutno dopisne članice.

Vidi još

Francuska škola urbanog inženjerstva

Reference

^ „Public Spaces/Private Money”. The Trust for Public Land (на језику: енглески). Приступљено 2018-02-12.
^ „Using Trees and Vegetation to Reduce Heat Islands | US EPA”. US EPA (на језику: енглески). EPA, OAR, OAP, CPPD. 17. 6. 2014. Приступљено 2017-11-01. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^ Mueller, N (2018). „Health impact assessment of cycling network expansions in European cities.” (PDF). Preventive Medicine. 109: 62—70. PMID 29330030. S2CID 3774985. doi:10.1016/j.ypmed.2017.12.011. hdl:10230/42143 .
^ „Urban Bikeway Design Guide”. National Association of City Transportation Officials. 27. 6. 2012. Приступљено 30. 6. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^ Edwin Chadwick (1842). „Report to Her Majesty's Principal Secretary of State for the Home Department, from the Poor Law Commissioners on an Inquiry Into the Sanitary Condition of the Labouring Population of Great Britain: With Appendices”. Great Britain Poor Law Commissioners/W. Clowes and sons.
^ „Corporations”. Hansard 1803-2005. Parliament of the United Kingdom. 14. 2. 1833. Архивирано из оригинала 01. 07. 2023. г. Приступљено 2009-02-19. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^ The citation of this Act by this short title was authorised by section 1 of this Act. Due to the repeal of this Act, it is now authorised by section 19(2) of the Interpretation Act 1978.
^ The Factory and Workshop Act 1878 (41 & 42 Vict c 16), section 106(11); the Public Health (Ireland) Act 1878 (41 & 42 Vict c 52), third paragraph of proviso to section 107.
^ „Municipal Engineering Archive”. 5. 9. 2008. Архивирано из оригинала 5. 9. 2008. г.
^ Cowan, Rob (5. 12. 2014). „Less noise, more dialogue: The Farrell Review in focus”. The Planner. Архивирано из оригинала 13. 05. 2015. г. Приступљено 26. 08. 2020.
^ Jenkinson, Ian. “Municipal Engineer – the silver anniversary”. Proceedings of the Institution of Civil Engineers, Municipal Engineer, Vol 162, ME2, June 2009, pp65-68.
^ Buchan, Neil. “Briefing Note - International Federation of Municipal Engineering”. Proceedings of the Institution of Civil Engineers, Municipal Engineer, Vol 163, ME3, Sept 2009.

Literatura

Index to the Proceedings of the Institution of Municipal Engineers, from 1874
The municipal and sanitary engineer's handbook (1883)
„Félicitations ! Votre domaine a bien été créé chez OVHcloud !”.
„Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2012-04-25. г. Приступљено 2011-11-06.
„EIVP - Ecole des Ingénieurs de la Ville de Paris”. Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 2011-11-06.
„America's Most Visited City Parks” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2009-10-15. г. Приступљено 2009-12-13.
Layton-Jones, K (2016). „History of Public Park Funding and Management (1820 – 2010) Historic England Research Report 20/2016”. research.historicengland.org.uk. Приступљено 2020-06-28.
„State of UK Public Parks 2016 | The National Lottery Heritage Fund”. www.heritagefund.org.uk. 29. 11. 2016. Приступљено 2020-06-28. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Meade, Julie (2016). Moon Mexico City (на језику: енглески). Avalon Publishing. ISBN 9781631214097. „Just west of Bellas Artes, the Alameda Central is the largest green space in the center of the city and the oldest public park in the Americas.”
„Three Kings Day in Mexico, a holiday in flux”. LA Times Blogs - La Plaza. 6. 1. 2011. „Consider the scene this week at the Alameda Central, the downtown Mexico City park historians describe as the oldest planned urban green space in the Americas.” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„Standards for Highways online resources - Detailed guidance - GOV.UK” (PDF).
„Sustrans Design Manual” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 9. 2015. г. Приступљено 8. 7. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„Cycle Infrastructure Design” (PDF). Department of Transport. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2016. г. Приступљено 9. 7. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„Stiklassificering” (PDF). vejdirektoratet.dk. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 09. 2020. г. Приступљено 01. 07. 2023.
„Home - CROW”. crow.nl. Приступљено 6. 3. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„Bicycle Facilities and the Manual on Uniform Traffic Control Devices”. Federal Highway Administration (FHWA). Приступљено 8. 7. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„2009 MUTCD with Revisions 1 and 2, May 2012”. U.S. Federal Highway Administration (FHWA). Приступљено 8. 7. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„Urban Bikeway Design Guide - National Association of City Transportation Officials”. 27. 6. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„How wide is a Dutch cycle path?”. wordpress.com. 29. 6. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Lusk, A. C.; Furth, P. G.; Morency, P.; Miranda-Moreno, L. F.; Willett, W. C.; Dennerlein, J. T. (2011). „Risk of injury for bicycling on cycle tracks versus in the street”. Injury Prevention. 17 (2): 131—5. PMC 3064866 . PMID 21307080. doi:10.1136/ip.2010.028696.
Reynolds, Conor CO; Harris, M Anne; Teschke, Kay; Cripton, Peter A; Winters, Meghan (21. 10. 2009). „The impact of transportation infrastructure on bicycling injuries and crashes: a review of the literature”. Environmental Health. 8 (1): 47. ISSN 1476-069X. PMC 2776010 . PMID 19845962. doi:10.1186/1476-069x-8-47. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Schepers, P.; Twisk, D.; Fishman, E.; Fyhri, A.; Jensen, A. (1. 2. 2017). „The Dutch road to a high level of cycling safety”. Safety Science (на језику: енглески). 92: 264—273. ISSN 0925-7535. S2CID 110938997. doi:10.1016/j.ssci.2015.06.005. hdl:11250/2766251 . CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Teschke, Kay; Harris, M. Anne; Reynolds, Conor C. O.; Winters, Meghan; Babul, Shelina; Chipman, Mary; Cusimano, Michael D.; Brubacher, Jeff R.; Hunte, Garth; Friedman, Steven M.; Monro, Melody; Shen, Hui; Vernich, Lee; Cripton, Peter A. (2012). „Route Infrastructure and the Risk of Injuries to Bicyclists: A Case-Crossover Study”. American Journal of Public Health. 102 (12): 2336—43. PMC 3519333 . PMID 23078480. doi:10.2105/AJPH.2012.300762.
„Safety & Route Type: Bicyclists' Injuries & The Cycling Environment”. University of British Columbia.
Ling, Rebecca; Rothman, Linda; Cloutier, Marie-Soleil; Macarthur, Colin; Howard, Andrew (фебруар 2020). „Cyclist-motor vehicle collisions before and after implementation of cycle tracks in Toronto, Canada”. Accident Analysis & Prevention. 135: 105360. ISSN 0001-4575. PMID 31785479. S2CID 208515946. doi:10.1016/j.aap.2019.105360. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Ling, Rebecca; Rothman, Linda; Cloutier, Marie-Soleil; Macarthur, Colin; Howard, Andrew (фебруар 2020). „Cyclist-motor vehicle collisions before and after implementation of cycle tracks in Toronto, Canada”. Accident Analysis & Prevention. 135: 105360. ISSN 0001-4575. PMID 31785479. S2CID 208515946. doi:10.1016/j.aap.2019.105360. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Zangenehpour, Sohail; Strauss, Jillian; Miranda-Moreno, Luis F.; Saunier, Nicolas (1. 1. 2016). „Are signalized intersections with cycle tracks safer? A case–control study based on automated surrogate safety analysis using video data”. Accident Analysis & Prevention (на језику: енглески). 86: 161—172. ISSN 0001-4575. PMID 26562673. doi:10.1016/j.aap.2015.10.025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)