ExxonMobil

ExxonMobil
Јавна
ДелатностНафта и гас
Основано1999 (спајање)
1911 (Standard Oil of New Jersey)
1911 (Standard Oil of New York)
1870 (Standard Oil)
ОснивачиЏон Д. Рокфелер
(Standard Oil)
СедиштеЕрвинг, САД
Руководиоци
Рекс Тилерсон
Марк Алберс
Мајкл Долан
Доналд Хамфрејс
ПроизводиГориво
Мазива
Петрохемија
Приход милијарди 310,58 долара (2009)[1]
Оперативни приход
 милијарди 34,77 долара (2009)[1]
Профит милијарди 19,28 долара (2009)[1]
Укупна активаРаст милијарди 233,32 долара (2009)[1]
Укупан капитал милијарди 110,56 долара (2009)[1]
Број запослених
102.700 (2010)[2]
Веб-сајтcorporate.exxonmobil.com

Exxon Mobil Corporation, или ExxonMobil, је америчка мултинационална нафтна и гасна компанија, и директни је наследник Рокфелерове Standard Oil компаније.[3][4] Компанија је формирана 30. новембра 1999. године, спајањем Exxon и Mobil компаније.[3] Примарни брендови Ексон мобила су Ексон, Мобил, Есо и Ексон мобил хемикал.[5] Ексон мобил је регистрован у држави Њу Џерзи.[6]

Ексон мобил је једна од највећих јавних компанија у свету и налази се 3. на Fortune Global 500 листи. Резерве нафте компаније, на крају 2007. године, износиле су 72 милијарди барела, и очекује се да ће да трају 14 година.[7] Са 37 рафинерија нафте у 21 земљи и дневним капацитетом прераде од 6,3 милиона барела, ExxonMobil је једна је од највећих рафинерија у свету. Као једна од највећих светских компанија по приходу, Ексон мобил је од 1996. до 2017. варирала од прве до шесте највеће компаније којом се тргује по тржишној капитализацији.[8][9] Ова компанија је 2016. била рангирана на трећем месту на листи Форбес Глобал 2000.[10] Ексон мобил је била десета најпрофитабилнија компанија у Форчун 500 у 2017. години.[11] Од 2018. године, компанија је заузела друго место на ранг листи Форчуне 500 највећих америчких корпорација по укупном приходу.[12] Приближно 55,56% акција компаније држе институције. Од марта 2019. године највећи акционари Ексон мобила укључују Вангард групу (8,15%), BlackRock (6,61%) и State Street Corporation (4,83%).

Ексон мобил[13] је једна од највећих светских великих нафтних компанија.[12] Према подацима из 2007, ова компанија је имала дневну производњу од 3,921 милиона БОЕ (нафти еквивалентних барела); али знатно мање од других националних компанија. У 2008. години ово је било приближно 3% светске производње, што је мање од неколико највећих државних нафтних компанија.[14] Када се рангира по резервама нафте и гаса, заузима 14. место у свету - са мање од 1% од тотала.[15][16] Резерве Ексон мобила биле су 20 милијарди БОЕ на крају 2016. године, а очекивало се да ће стопе производње у 2007. трајати више од 14 година.[17] Са 37 рафинерија нафте у 21 земљи, што чини комбиновани дневни капацитет прераде од 6,3 Mbbl (1.000.000 m3), Ексон мобил је седмо највеће рафинеријско предузеће на свету,[18][19][20] наслов који је такође био повезан са Стандард Оилом од његовог оснивања 1870. године.Стандард Оил[4]

Ексон мобил је био критикован због спорог одговора на напоре за чишћење након изливања нафте Ексон Валдеза на Аљасци 1989. године,[21] које се сматра једним од најгорих изливања нафте на свету[22] у погледу штете по животну средину. Ексон мобил има историју лобирања за порицање климатских промена и против научног консензуса да је глобално загревање узроковано сагоревањем фосилних горива. Компанија је такође била мета оптужби за неправилно бављење питањима људских права, утицај на америчку спољну политику и њен утицај на будућност нација.[23]

Извори

  1. ^ а б в г д XOM Income Statement | Exxon Mobil Corporation Common Stock - Yahoo! Finance, Приступљено 2. 4. 2013.
  2. ^ Fortune Global 500 2010: The World's Biggest Companies - Exxon Mobil - XOM, Приступљено 2. 4. 2013.
  3. ^ а б our history (text version) Архивирано на сајту Wayback Machine (19. октобар 2013), Приступљено 2. 4. 2013.
  4. ^ а б „ExxonMobil, Our History”. Exxon Mobil Corp. Архивирано из оригинала 2. 12. 2014. г. Приступљено 20. 11. 2007. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  5. ^ „ExxonMobil, Our Brands”. Exxon Mobil Corp. Архивирано из оригинала 10. 1. 2018. г. Приступљено 12. 1. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  6. ^ „10-K”. 10-K. Приступљено 1. 6. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  7. ^ Exxon Mobil Corporation Announces 2007 Reserves Replacement | Business Wire | Find Articles
  8. ^ „Apple loses title of world's most valuable company to Exxon”. Fox News. 17. 4. 2013. Архивирано из оригинала 18. 4. 2013. г. Приступљено 18. 4. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  9. ^ „Fortune 500”. Forbes. Приступљено 20. 11. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  10. ^ DeCarlo, Scott. „ExxonMobil - In Photos: Global 2000: The World's Top 25 Companies”. Forbes. Архивирано из оригинала 6. 2. 2017. г. Приступљено 6. 2. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  11. ^ „The 10 most profitable companies of the Fortune 500”. Fortune. Архивирано из оригинала 10. 3. 2019. г. Приступљено 23. 3. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  12. ^ а б „Fortune Global 500 List 2018”. Fortune. Архивирано из оригинала 9. 5. 2012. г. Приступљено 22. 3. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  13. ^ Limited, Bangkok Post Public Company. „Engine No. 1 converts tiny ExxonMobil stake into big win”. Bangkok Post. 
  14. ^ „The new Seven Sisters: oil and gas giants dwarf western rivals”. Financial Times. Архивирано из оригинала 24. 4. 2008. г. Приступљено 21. 4. 2008. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  15. ^ „Will We Rid Ourselves of This Pollution?”. Forbes. 16. 4. 2007. Архивирано из оригинала 30. 3. 2009. г. Приступљено 22. 4. 2008. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  16. ^ „EIA – Statement of Jay Hakes”. Tonto.eia.doe.gov. 10. 3. 1999. Архивирано из оригинала 28. 5. 2010. г. Приступљено 11. 7. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  17. ^ „Exxon Mobil Corporation Announces 2013 Reserves Replacement Totaled”. marketwatch.com. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 24. 10. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  18. ^ „Top 10 large oil refineries”. Hydrocarbons Technology. Архивирано из оригинала 14. 11. 2008. г. Приступљено 20. 4. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  19. ^ „Exxon Mobil – Company profile”. Exxon Mobil Corp. Архивирано из оригинала 14. 11. 2008. г. Приступљено 9. 8. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  20. ^ „Natural Gas Marketing”. PetroStrategies, Inc. 14. 3. 2018. Архивирано из оригинала 05. 08. 2020. г. Приступљено 17. 07. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  21. ^ Holusha, John (21. 4. 1989). „Exxon's Public-Relations Problem”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 9. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  22. ^ „11 Major Oil Spills Of The Maritime World”. Marine Insight. Приступљено 9. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  23. ^ Ian Thompson (30. 7. 2012). „Private Empire: ExxonMobil and American Power”. The Telegraph. London. Архивирано из оригинала 11. 2. 2018. г. Приступљено 3. 4. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Литература

  • Bender, Rob, and Tammy Cannoy-Bender. An Unauthorized Guide to: Mobil Collectibles – Chasing the Red Horse. Atglen, Pennsylvania: Schiffer Publishing Co., 1999.
  • Exxon Corp. Century of Discovery: An Exxon Album. 1982.
  • Gibb, George S., and Evelyn H. Knowlton. The Resurgent Years, 1911–1927: History of Standard Oil Co. (New Jersey). New York: Harper & Brothers Publishers, 1956.
  • Hidy, Ralph W., and Muriel E. Hidy. Pioneering in Big Business, 1882–1911: History of Standard Oil Co. (New Jersey). New York: Harper & Brothers Publishers, 1955.
  • Larson, Henrietta M., and Kenneth Wiggins Porter. History of Humble Oil & Refining Co.: A Study in Industrial Growth. New York: Harper & Brothers Publishers, 1959.
  • Larson, Henrietta M., Evelyn H. Knowlton, and Charles S. Popple. New Horizons, 1927–1950: History of Standard Oil Co. (New Jersey). New York: Harper & Row, 1971.
  • McIntyre, J. Sam. The Esso Collectibles Handbook: Memorabilia from Standard Oil of New Jersey. Atglen, Pennsylvania: Schiffer Publishing Co., 1998.
  • Sampson, Anthony. The Seven Sisters: The 100-year Battle for the World's Oil Supply. New York: Bantom Books, 1991.
  • Standard Oil Co. (New Jersey). Ships of the Esso Fleet in World War II. 1946.
  • Tarbell, Ida M. All in a Day’s Work: An Autobiography.. New York: The MacMillan Co., 1939.
  • Tarbell, Ida M., and David Mark Chalmers. The History of the Standard Oil Co.. New York: Harper & Row, 1966.
  • Wall, Bennett H. Growth in a Changing Environment: A History of Standard Oil Co. (New Jersey) 1950–1972 and Exxon Corp. (1972–1975). New York: McGraw-Hill Book Co., 1988.
  • Yergin, Daniel. The Prize: The Epic Quest for Oil, Money, and Power. New York: Simon & Schuster, 1991.
  • Coll, Steve (2012). Private Empire: ExxonMobil and American PowerНеопходна слободна регистрација. New York, NY: The Penguin Press. ISBN 978-1-594-20335-0. 
  • Painter, David S. (1987). Private Power and Public Policy: Multinational Oil Corporations and United States Foreign Policy, 1941–1954. London: I.B.Tauris. ISBN 978-1-850-43021-6. 
  • Pratt, Joseph A. (2012). „Exxon and the Control of Oil”. The Journal of American History. 99 (1): 145—154. doi:10.1093/jahist/jas149 Слободан приступ.  open access publication - free to read
  • Peterson, J. E. (2. 1. 2013). Oman's Insurgencies: The Sultanate's Struggle for Supremacy. Saqi. ISBN 9780863567025. Приступљено 29. 4. 2018 — преко Google Books. CS1 одржавање: Формат датума (веза)<

Спољашње везе

ExxonMobil на Викимедијиној остави.
  • Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима
  • The ExxonMobil Historical Collection at the Dolph Briscoe Center for American History at the University of Texas
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Међународне
  • ISNI
    • 2
    • 3
  • VIAF
    • 2
Државне
  • Норвешка
  • Каталонија
    • 2
  • Немачка
  • Израел
    • 2
  • Сједињене Државе
  • Јапан
  • Аустралија
Остале
  • Енциклопедија Британика