DDT

DDT
Chemical structure of DDT
Називи
IUPAC назив
1,1,1-трихлоро-2,2-ди(4-хлорофенил)етан
Идентификација
  • 50-29-3 ДаY
3Д модел (Jmol)
  • интерактивна слика
ChEBI
  • CHEBI:16130 ДаY
ChemSpider
  • 2928 ДаY
ECHA InfoCard 100.000.023
KEGG[1]
  • D07367 ДаY
PubChem[2][3] C ID
  • 3036
UNII
  • CIW5S16655 ДаY
InChI
  • InChI=1S/C14H9Cl5/c15-11-5-1-9(2-6-11)13(14(17,18)19)10-3-7-12(16)8-4-10/h1-8,13H ДаY
    Кључ: YVGGHNCTFXOJCH-UHFFFAOYSA-N ДаY
  • InChI=1/C14H9Cl5/c15-11-5-1-9(2-6-11)13(14(17,18)19)10-3-7-12(16)8-4-10/h1-8,13H
    Кључ: YVGGHNCTFXOJCH-UHFFFAOYAJ
SMILES
  • Clc1ccc(cc1)C(c2ccc(Cl)cc2)C(Cl)(Cl)Cl
Својства
C
14
H
9
Cl
5
Моларна маса 354,49 g/mol
Густина 0,99 g/cm³[4]
Тачка топљења 108,5 °C
Тачка кључања 260 °C (разлаже се)
Опасности
Главне опасности T, N
ЕУ класификација (DSD)
Toxic T Dangerous for the Environment (Nature) N
R-ознаке R25 R40 R48/25 R50/53
S-ознаке (S1/2) S22 S36/37 S45 S60 S61
Смртоносна доза или концентрација (LD, LC):
113 mg/kg (пацов)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

DDT или дидити (дихлор-дифенил-трихлоретан) назив је за познати и често коришћени инсектицид.

DDT је органско једињење које спада у класу угљоводоника алкана. Долази у облику безбојних кристала или белог праха; без мириса је или је слабог непродорног мириса. Тачка топљења је 108,5 до 109,0 °C; при даљем загревању се распада. Не раствара се у води. Раствара се у ацетону, етру, бензолу и керозину. На инсекте делује као контактни отров. Поседује високу биоакумулативну способност и таложи се у мишићима и костима.[5]

Добијање

DDT је откривен 1874. од стране Отмара Зајдлера, али његове хемијске особине је открио тек 1939. године Пол Херман Милер.[6] DDT се добија реакцијом између хлорбензена (C6H5Cl) и трихлороетанола (C2H2Cl3OH).

2 C6H5Cl + C2H2Cl3OH → C14H9Cl5 + H2O.

Примена

DDT је најпознатији инсектицид из групе хлорисаних угљоводоника. Имао је веома велику примену за време Другог светског рата[7] у борби против болести које преносе комарци (нпр. маларија). Захваљујући DDT-ју, маларија је у потпуности искорењена у Северној Америци и Европи. Поред овога, имао је примену и у уништаваљу штеточина у пољопривредној производњи.

Штетно дејство

Кад је откривена његова штетност, употреба DDT-ја је забрањена, прво у САД-у, a затим у осталом делу света. Већ 1970-их употреба DDT-ја је забрањена у целом свету.

Извори

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Toxicological Profile: for DDT, DDE, and DDE. Agency for Toxic Substances and Disease Registry, September 2002.
  5. ^ „DDT: The fallen angel” (PDF). web.archive.org. 3. 9. 2006. Архивирано из оригинала 03. 09. 2006. г. Приступљено 19. 1. 2021. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
  6. ^ NobelPrize.org: The Nobel Prize in Physiology of Medicine 1948 Accessed July 26, 2007.
  7. ^ Environmental Health Criteria 9: DDT and its derivatives, World Health Organization, 1979.

Спољашње везе

Портал:
  •  Хемија
DDT на Викимедијиној остави.
  • п
  • р
  • у
КарбаматиНеорганска једињења
Алуминијум фосфид · Борна киселина · Хромирани бакар арсенат · Бакар(II) арсенат · Бакар(I) цијанид · Диатомска земља · Олово хидроген арсенат · Париско зелено · Шилеово зелено
ОрганохлоридиОрганофосфати
Ацефат · Азинфос-метил · Бенсулид · Хлоретоксифос · Хлорфенвинфос · Хлорпирифос · Хлорпирифос-метил · Кумафос · Деметон-S-метил · Диазинон · Дикротофос · Диизопропил флуорофосфат · Диметоат · Диоксатион · Дисулфотон · Етион · Етопроп · Фенамифос · Фенитротион · Фентион · Фостиазат · Изоксатион · Малатион · Метамидофос · Метидатион · Мевинфос · Монокротофос · Налед · Ометоат · Оксидеметон-метил · Паратион · Паратион-метил · Форат · Фосалон · Фосмет · Фостебупирим · Фоксим · Пиримифос-метил · Квиналфос · Темефос · Тербуфос · Тетрахлорвинфос · Трибуфос · Трихлорфон
ПиретроидиНеоникотиноидиРегулатори раста инсеката
Бензоилуреја · Флуфеноксурон · Луфенурон · Дифлубензурон
Остале хемикалије
Амитраз · Азадирахтин · Хлордимеформ · Хлорфенапир · Киромазин · Феназаквин · Феноксикарб · Фипронил · Хидраметилнон · Индоксакарб · Лимонен · Метопрен · Пиридабен · Пирипрол · Пирипроксифен · Рианодин · Сезамекс · Спиносад · Сулфлурамид · Тебуфенозид · Тебуфенпирад · Верацевин · Ксантон
МетаболитиБиопестициди
Bacillus thuringiensis  · Бакуловирус · Beauveria bassiana · Beauveria brongniartii · Metarhizium acridum · Metarhizium anisopliae · Lecanicillium lecanii · Paecilomyces fumosoroseus · Paenibacillus popilliae
Нормативна контрола: Државне Уреди на Википодацима
  • Француска
  • BnF подаци
  • Немачка
  • Израел
  • Сједињене Државе
  • Јапан