Сквер (филм из 2017)
- Клаес Банг
- Елизабет Мос
- Доминик Вест
- Тери Нотари
фотографије
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/Flag_of_Sweden.svg/20px-Flag_of_Sweden.svg.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/ba/Flag_of_Germany.svg/20px-Flag_of_Germany.svg.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/93/Flag_of_France_%281794%E2%80%931815%2C_1830%E2%80%931974%29.svg/20px-Flag_of_France_%281794%E2%80%931815%2C_1830%E2%80%931974%29.svg.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9c/Flag_of_Denmark.svg/20px-Flag_of_Denmark.svg.png)
енглески
дански
Сквер[1] (енгл. The Square) шведски је сатирични драмски филм из 2017. године који је режирао Рубен Естлунд и у којем играју Клаес Банг, Елизабет Мос, Доминик Вест и Тери Нотари. Филм приказује публицитет који изазива уметничка инсталација, а делимично је надахнут инсталацијом самог Естлунда. Сниман је у Гетеборгу, Стокхолму и Берлину.
Филм је представљен на Канском филмском фестивалу 2017. и након што је добио позитивне критике освојио је Златну палму. Накнадно је изабран и за Међународни филмски фестивал у Торонту 2017. Био је номинован за награду Оскар у категорији најбољи филм ван енглеског говорног подручја.
Радња
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1f/Red_information_icon_with_gradient_background.svg/23px-Red_information_icon_with_gradient_background.svg.png)
Кристијан је уважени кустос музеја савремене уметности. Разведен, али и брижан отац двоје деце, он вози електрични аутомобил и подржава више циљеве. Он се налази у пуном јеку припрема за нову изложбу под именом Сквер, под којом се подразумева уметничка инсталација у облику квадрата која пролазнике позива на алтруизам. Међутим, Кристијанова непромишљена реакција, када му украду мобилни телефон, покреће читав низ непријатних ситуација. У међувремену, нова агенција за односе са јавношћу музеја осмишљава неочекивану кампању за Сквер, која наилази на бес јавности.
Улоге
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/7b/Claes_Bang_2015-09-10.jpg/83px-Claes_Bang_2015-09-10.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e9/The_Bleeder_02_%2829763240336%29.jpg/87px-The_Bleeder_02_%2829763240336%29.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e3/Pride_19_%2815272157542%29.jpg/87px-Pride_19_%2815272157542%29.jpg)
- Клаес Банг као Кристијан
- Елизабет Мос као Ана
- Доминик Вест као Џулијан Жижони
- Тери Нотари као Олег
- Линда Анборг као Линда
- Кристофер Лесе као Мајкл
Продукција
Развој
Прича за филм је осмишљена када су 2014. године режисер Рубен Естлунд и продуцент Кале Боман поставили инсталацију у Музеју „Вандалорум” у Вернаму.[3] Као уметници, изјавили су следеће: „Сквер је уточиште поверења и бриге. Унутар њега сви делимо иста права и обавезе.”[3]
У једној сцени, човек са Туретовим синдромом дере се на репортера. Естулнд каже да је ово надахнуто стварним инцидентом у шведском позоришту, а представљено је без страха од преосетљивости пошто су људи у овом делу ’сатиризовани’.[4] Почетак филма је такође надахнут инцидентом из стварног живота, када у Гетеборгу Естлунд види када се усплахирена жена судари с мушкарцем и почне говорити како је неко хтео да је убије. Други човек долази и почиње да се дере. Испоставља се да је у питању смицалица, током које је Естлунду неко украо мобител.[5] Радећи на сценарију, Естлунд је посетио бројне галерије.[6]
Кастинг
Дански глумац Клаес Банг је за пројекат сазнао преко Танје Грунвалд, која је из Данске и која је такође хтела да игра у филму. Банг је дошао на три аудиције, и служио се много импровизацијом.[7] Након окупљања већег дела своје поставе на аудицијама широм Нордијских земаља, Естлунд — знајући за жељу Вилијам Морис ендевор ентертејнмента да са њим направи филмски пројекат на енглеском — контактирао је Бафту у Лондону. После овога су се Елизабет Мос и Доминик Вест придружили постави.[6] Естлунд је казао како је за Мосову и Веста било изазвно да се прилагоде шведској режији, али су на крају успели.[4]
Тери Нотари, амерички глумац који игра Олега (лик који се понаша као мајмун) добио је улогу на основу искуства у научнофантастичном филму из 2011. године по имену Планета мајмуна: Почетак. Естлунд је сазнао за Нотарија користећи Гугл претрагу, претраживши резултате за „глумац који имитира мајмуна” и погледавши један од Нотаријевих наступа.[6]
Снимање
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/90/Yttre_borgg%C3%A5rden_fr%C3%A5n_Storkyrkans_torn.jpg/170px-Yttre_borgg%C3%A5rden_fr%C3%A5n_Storkyrkans_torn.jpg)
Снимање се одвијало у периоду од јуна до октобра 2016. године у Гетеборгу, Стокхолму и Берлину.[8][9] Галерија у филму је заснована на шведској Краљевској палати.[3]
Буџет за снимање је износио 5,5 милиона долара.[10] Естлунд је отприлике снимао једну сцену дневно, снимајући и до 50 кадрова, с тим да је за неке од најсложенијих сцена требало четири дана.[10] У Берлину, један дан је потрошен са бонобоом, а глумци добили упуте како да се понашају са животињом како се не би изазвала насилна реакција.[11]
Излазак
Филм је стављен на распоред Филмског фестивала у Кану 2017. пред крај априла, као последњи.[12] Овде је била његова међународна премијера.[11] Касније је приказан на Сиднејском филмском фестивалу (јун),[13] а онда и Новозеландском међународном филмском фестивалу (јул).[14] Иако је број филмова на Међународном филмском фестивалу у Торонту смањен у односу на 2016, Сквер је свеједно одабран за фестивал 2017. (септембар).[15]
Обимније биоскопско приказивање у Шведској (Триарт филм) заказано је за 25. август 2017. године.[16][17] Пре приказивања филма у Кану, права за дистрибуцију су продата за приказивање у Уједињеном Краљевству, Француској, Немачкој и другим европским земљама.[10] Магнолија пикчерс је постао амерички дистрибутер.[12] Трејлер за филм је изашао у јулу.[18] У Уједињеном Краљевству је планирано да се прикаже у Сомерсет хаусу (Лондон), 16. августа, с тим да је Керзон артифишал ај одлучио да одгоди ширу британску премијеру планирану за 25. август — да би Естлунд могао дорадити неке сцене за УК.[17]
Филм Сквер ће премијеру у Србији имати на Кустендорфу 16. јануара 2017. и том приликом фестивал ће свечано отворити редитељ филма Рубен Остлунд. Дистрибутер за Србију је Фајв старс филм дистрибјушн.
Критика
Сквер има рејтинг одобравања од 84% на агрегатору Rotten Tomatoes, на основу 174 рецензије,[19] а на сајту Metacritic добио је просечну оцену 73 од 100.[20] У Кану су критике биле веома позитивне,[21][22] мада није се очекивало да ће освојити Златну палму.[22][23] Овен Глајберман из Варајетија описао је филм као „углађено немилосрдно рушење декаденције света савремене уметности”, наглашавајући како је музеј мотивисан похлепом а филм „више претеран а мање ефективан од Више силе”.[24] Питер Бредшо дао му је четири звездице у Гардијану, оценивши га као „отворену и смелу надреалну сатиру”.[25] У Холивуд репортеру, Тод Макарти га је назвао „лудо амбициозним а често узнемиријућим”, рекавши да је можда циљ требало да буде обухватити што више ствари, али трага је свеједно остављено.[26] Роби Колин му је такође дала четири звездице, у Дејли телеграфу, објаснивши како је први сат сатиричан на паметан начин а касније сцене страшне.[27] Насупрот овоме, критичар из Индивајера Ерик Кон био је разочаран претеривањем и недостатком структуре — филм је назвао „Полоковим платном чудних идеја истресених пред публику у потрази за јединственим наративом, од чега се нешто држи боље од осталог”.[28]
Естлунд је за Сквер добио Златну палму,[29] што је први пут да претежно шведска продукција добије награду још од Добрих намера (1992) и први пут да награду добије један шведски режисер од када је Алф Шеберг освојио за црно-белу драму Госпођица Јулија (1951).[16] Председник жирија Педро Алмодовар истакао је филмско представљање „диктатуре бивања политички коректним”.[30] Поротница Ањес Жауи такође је похвалила интелигентност и довитљивост.[23] Исто тако, декоратер сета Јосефин Осберг је добио Награду Вулкан за техничког уметника на Кану.[31]
Референце
- ^ „СКВЕР”. Кустендорф: филмски и музички фестивал. Приступљено 23. 3. 2018.
- ^ „The Square. Status: Production”. Movie Insider. Приступљено 14. 8. 2017.
- ^ а б в Page, Thomas (24. 5. 2017). „Cannes 2017: 'The Square' skewers the dark side of the art world”. CNN. Приступљено 28. 5. 2017. „The Square is a sanctuary of trust and caring. Within it we all share equal rights and obligations.”
- ^ а б Keslassy, Elsa (5. 2. 2017). „Goteborg: ‘Force Majeure’ Director Ruben Ostlund on ‘The Square’ (EXCLUSIVE)”. Variety. Приступљено 28. 5. 2017.
- ^ Asp, Jon (27. 1. 2017). „Ruben Ostlund Talks About His New Film, 'The Square' (EXCLUSIVE)”. Variety. Приступљено 28. 5. 2017.
- ^ а б в Utichi, Joe (29. 5. 2017). „Meet Ruben Östlund, Director Of The Newly-Crowned Palme D’Or Winner, 'The Square' – Cannes”. Deadline.com. Приступљено 29. 5. 2017.
- ^ Bang, Claes (6. 6. 2017). „CLAES BANG IN THE SQUARE”. Danish Film Institute. Приступљено 4. 7. 2017.
- ^ „Ruben Östlund avslöjar rollistan i nya filmen The Square”. Film Väst. 16. 5. 2016. Архивирано из оригинала 21. 10. 2016. г. Приступљено 13. 10. 2016.
- ^ Rehlin, Gunnar (6. 7. 2016). „Ruben Östlund siktar på en guldpalm”. Dagens Nyheter. Приступљено 13. 10. 2016.
- ^ а б в Mitchell, Wendy (19. 5. 2017). „'The Square' set visit and Ruben Ostlund interview”. Screen Daily. Приступљено 28. 5. 2017.
- ^ а б Ritman, Alex (20. 5. 2017). „Cannes: Elisabeth Moss, 'The Square' Filmmakers Discuss a (Very) Random Monkey Addition”. The Hollywood Reporter. Приступљено 28. 5. 2017.
- ^ а б Chang, Justin (28. 5. 2017). „Cannes 2017: Ruben Östlund's 'The Square' wins the Palme d'Or”. The Los Angeles Times. Приступљено 28. 5. 2017.
- ^ „The Square”. Sydney Film Festival. јун 2017. Архивирано из оригинала 2. 7. 2017. г. Приступљено 2. 7. 2017.
- ^ Gibson, Nevil (27. 6. 2017). „Cannes trifecta of winners take top slots at NZ International Film Festival”. National Business Review. Архивирано из оригинала 26. 06. 2017. г. Приступљено 2. 7. 2017.
- ^ Howell, Peter (25. 7. 2017). „TIFF announces first batch of this year’s movies — including two Matt Damon films”. The Toronto Star. Приступљено 28. 7. 2017.
- ^ а б „Swede wins Palme d'Or in Cannes”. Sveriges Radio. 29. 5. 2017. Приступљено 29. 5. 2017.
- ^ а б Grater, Tom (29. 6. 2017). „The Square UK release date delayed”. Screen Daily. Приступљено 4. 7. 2017.
- ^ „The Square Trailer: Sex, Intrigue, and a Monkey”. Vulture.com. 10. 7. 2017. Приступљено 28. 7. 2017.
- ^ „The Square (2017)”. Rotten Tomatoes. Приступљено 14. 8. 2017.
- ^ „The Square”. Metacritic. Приступљено 29. 5. 2017.
- ^ Pulver, Andrew (28. 5. 2017). „Cannes 2017: Ruben Östlund wins Palme d'Or for The Square”. The Guardian. Приступљено 28. 5. 2017.
- ^ а б „Cannes Film Festival: The Square wins Palme d'Or”. BBC. 28. 5. 2017. Приступљено 28. 5. 2017.
- ^ а б Associated Press (28. 5. 2017). „Cannes Palme d'Or Goes to Ruben Ostlund's Swedish Satire The Square”. Time. Архивирано из оригинала 29. 5. 2017. г. Приступљено 29. 5. 2017.
- ^ Gleiberman, Owen (19. 5. 2017). „Cannes Film Review: 'The Square'”. Variety. Приступљено 20. 5. 2017. „a suavely merciless take-down of the decadence of the contemporary art world« • »more outrageous but less effective than Force Majeure'”
- ^ Bradshaw, Peter (19. 5. 2017). „The Square review – Ruben Östlund turns art world satire into performance-art cinema”. The Guardian. Приступљено 28. 5. 2017. „sprawling and daringly surreal satire”
- ^ McCarthy, Todd (19. 5. 2017). „'The Square': Film Review, Cannes 2017”. The Hollywood Reporter. Приступљено 28. 5. 2017. „madly ambitious and frequently disquieting”
- ^ Collin, Robbie (20. 5. 2017). „Cannes 2017, The Square review: anxious laughs and honest gasps from director of Force Majeure”. The Daily Telegraph. Приступљено 28. 5. 2017.
- ^ Kohn, Eric (21. 5. 2017). „‘The Square’ Is Almost a Great Movie, But an Even Bigger Disappointment — Cannes 2017 Review”. IndieWire. Приступљено 28. 5. 2017. „a Pollock canvas of weird ideas tossed at the audience in search of a singular narrative, some of which stick better than others”
- ^ Debruge, Peter (28. 5. 2017). „2017 Cannes Film Festival Award Winners Announced”. Variety. Приступљено 28. 5. 2017.
- ^ Kenigsberg, Ben (28. 5. 2017). „CANNES 2017: RUBEN OSTLUND'S "THE SQUARE" WINS PALME D'OR”. Rogerebert.com. Приступљено 28. 5. 2017. „the dictatorship of being politically correct”
- ^ „Josefin Åsberg”. Cannes Film Festival. Приступљено 29. 5. 2017.
Спољашње везе
- Сквер на сајту IMDb (језик: енглески)
- Сквер на сајту SFIDb (језик: енглески)
- п
- р
- у
- Унион Пацифик (1939)
- Ирис и поручниково срце (1946)
- Изгубљени викенд (1946)
- Црвене низине (1946)
- Кратки сусрет (1946)
- Портрет Марије (1946)
- Црни град (1946)
- Велика прекретница (1946)
- Пасторална симфонија (1946)
- Последња шанса (1946)
- Људи без крила (1946)
- Рим, отворени град (1946)
- Антоан и Антоанета (1947)
- Зигфилдове лудости (1947)
- Дамбо (1947)
- Crossfire (1947)
- Проклетници (1947)
- Трећи човјек (1949)
- Госпођица Јулие (1951)
- Чудо у Милану (1951)
- Трагедија Отела: Млетачки Маор (1951)
- За два гроша наде (1952)
- Надница за страх (1953)
- Врата пакла (1954)
- Марти (1955)
- Свијет тишине (1956)
- Пријатељско увјеравање (1957)
- Лете ждралови (1958)
- Црни Орфеј (1959)
- Сладак живот (1960)
- Дуго одсуство (1961)
- Виридиана (1961)
- Испунитељ обећања (1962)
- Гепард (1963)
- Шербуршки кишобрани (1964)
- Шарм и како га стећи (1965)
- Један човјек и једна жена (1966)
- Даме и господо (1966)
- Увећање (1967)
- Ако.... (1969)
- M*A*S*H (1970)
- Љубавни гласник (1971)
- Радничка класа иде у рај (1972)
- Случај Матеи (1972)
- Заблуда (1973)
- Страшило (1973)
- Прислушкивање (1974)
- Хронике ватрених година (1975)
- Таксиста (1976)
- Ја сам бог отац (1977)
- Стабло за кломпе (1978)
- Апокалипса данас (1979)
- Лимени добош (1979)
- Сав тај џез (1980)
- Кагемуша (1980)
- Жељезни човјек (1981)
- Нестао (1982)
- Пут (1982)
- Балада о Нараyами (1983)
- Париз, Тексас (1984)
- Отац на службеном путу (1985)
- Мисија (1986)
- Под сунцем Сотоне (1987)
- Пеле Освајач (1988)
- Секс, лажи и видеотраке (1989)
- Дивљи у срцу (1990)
- Бартон Финк (1991)
- Најбоље намјере (1992)
- Збогом, моја конкубино (1993)
- Клавир (1993)
- Петпарачке приче (1994)
- Подземље (1995)
- Тајне и лажи (1996)
- Укус трешње (1997)
- Јегуља (1997)
- Вјечност и један дан (1998)
- Росетта (1999)
- Плес у тами (2000)
- Синова соба (2001)
- Пијаниста (2002)
- Слон (2003)
- Фаренхајт 9/11 (2004)
- Дијете (2005)
- Ветар који њише јечам (2006)
- 4 месеца, 3 недеље и 2 дана (2007)
- Између зидова (2008)
- Бела трака (2009)
- Ујка Бунми који може да се сети својих претходних живота (2010)
- Дрво живота (2011)
- Љубав (2012)
- Плаво је најтоплија боја (2013)
- Зимски сан (2014)
- Дипан (2015)
- Ја, Данијел Блејк (2016)
- Сквер (2017)
- Крадљивци (2018)
- Паразит (2019)
- није додељена (2020)
- Титане (2021)
- Троугао туге (2022)
- Анатомија пада (2023)