Пробој XXI брдског корпуса из окружења

Пробој XXI корпуса из окружења
Део Другог светског рата
Време октобар – децембар 1944. Место Црна Гора и Санџак Исход Победа немачког Вермахта
Сукобљене стране
Народноослободилачка војска Југославије Команда Средњег истока	Немачки Вермахт Црногорски добровољачки корпус
Команданти и вође
командант Другог ударног корпуса генерал Радован Вукановић	генералпуковник Александер Лер (нем. Generaloberst Alexander Löhr), командант Групе армија Е генерал пешадије Ернст фон Лајзер (нем. General der Infanterie Ernst von Leyser), командант 21. корпуса генерал пешадије Вернер фон Ердмансдорф (нем. General der Infanterie Werner von Erdmannsdorff), командант 91. корпуса
Укључене јединице
Други ударни корпус НОВЈ	21. брдски корпус 91. армијски корпус
Јачина
око 12.000 бораца током новембра (5-6.000 на одбрани правца Подгорица - Колашин - Мојковац[1])	69.000 бораца 16. новембра[2]

Немачки 21. корпус поседао је Албанију и Црну Гору. Током септембра и октобра 1944. снаге НОВЈ заузеле су Гацко, Беране, Никшић, Колашин, Мојковац, Бијело Поље, Пријепоље, Пљевља, Требиње, Билећу и Грахово, одсекавши на тај начин 21. корпус од делова Друге оклопне армије на северу и истоку. Током пробоја главнине Групе армија Е од Скопља до Новог Пазара, 21. корпус изгубио је непосредан контакт и са овим снагама, чиме се нашао у потпуној изолацији.

14. октобра 21. корпус отпочео је напад од Даниловграда према Никшићу, са циљем спајања са деловима 5. СС корпуса у околини Мостара. Међутим, делови Приморске оперативне групе НОВЈ одбили су све покушаје продора према Никшићу, наневши Немцима озбиљне губитке. Поред тога, Приморска оперативна група успела је да на јужном крилу у оштрим борбама потисне делове 21. корпуса и четнике, и ослободи Цетиње и Боку Которску до 22. новембра. Услед тога је командант Групе армија Е 23. новембра наредио 21. корпусу да одустане од пробоја према Никшићу и Мостару, и да се оријентише на пробој од Подгорице преко Колашина према Пријепољу. У циљу омогућавања овог пробоја, из правца Пријепоља упућен је 91. корпус у напад у сусрет 21. корпусу.

Након дуготрајних тешких борби и обостраних озбиљних губитака, нападни клинови 21. и 91. корпуса састали су се 18. децембра 1944. између Колашина и Мојковца, чиме је 21. армијски корпус пробио блокаду. Други корпус вршио је бочне нападе на немачке колоне у извлачењу. Потискујући немачке заштитнице, делови Другог ударног корпуса НОВЈ ослободили су Подгорицу 19. децембра, Колашин 29. децембра, и Бијело Поље 3. јануара 1945.

Под тактичком командом Другог корпуса НОВЈ током ових борби борио се један британски артиљеријски дивизион који је упућен као појачање. Савезничка авијација блиско је садејствовала у борбама, нападајући немачке и четничке колоне у покрету и објекте на путу. Под командом 21. немачког корпуса борила се четничка групација Павла Ђуришића, коју су Немци проценили на око 10.000 људи.^[3]

Ангажоване снаге

Вермахт

• 21. брдски корпус
  • 181. дивизија (10.000 бораца)
  • 297. дивизија (11.000 бораца)
• корпусне трупе 21. корпуса (3.000 бораца)
• борбена група Штајрер (нем. Steirer) (8.000 бораца)
• ваздухопловне јединице (5.000 бораца)
• ЦДК Павла Ђуришића (10.000 бораца)
• 91. армијски корпус
  • 22. дивизија (12.000 бораца)
  • 41. дивизија (10.000 бораца)^[2]

НОВЈ

• Други ударни корпус
  • Трећа ударна дивизија
  • 37. санџачка дивизија
  • Приморска оперативна група
  • дивизион британске артиљерије

Покушај пробоја према западу

У борбама средином септембра немачко-четничке снаге су потучене и протеране из Никшића, у зони одговорности 21. корпуса. Почетком октобра ослобођено је Требиње у зони одговорности 5. СС корпуса, а затим и Билећа и Грахово на граници двају корпуса. Тиме су снаге ове две групације изоловане једна од друге. 21. корпус вршио је безуспешне локалне противнападе. 16. октобра 1944. команда Армијске гупе Е наредила је 21. корпусу да властитим снагама отвори и држи отвореним путеве према Мостару. Штабу корпуса скренута је пажња да је тај пут, који је добио кодни назив"плави пут"^[4] од одлучујућег значаја за 21. корпус, и од потенцијалног великог значаја за друге делове Групе армија Е.

Пут Скадар - Подгорица - Никшић треба држати отвореним. К-да 21. брд. АК треба да има на уму да ће у току даљих покрета у циљу повлачења пут Подгорица - Никшић - Требиње - Мостар, као пут маршовања, бити од одлучујућег значања за све снаге XXI брд. АК, а осим тога и за снаге које се повлаче из јужне Грчке. Нарочити значај треба дати обезбеђењу овог пута од обале з. од Скадра и код Котора.

^[5]

Генералмајор Ерих Шмит-Рихберг (нем. Erich Schmidt-Richberg), начелник штаба Групе армија Е, забележио је да је 181. дивизија требало да буде носилац напада према западу, у циљу отварања „плавог пута“ од Скадра преко Подгорице до Мостара. Средином новембра наређење је поновљено.

Средином новембра 181. дивизија покренула је напад, који је групу Подгорица требало да одведе према Никшићу, а групу Котор према Требињу. (нем. Mitte November trat die 181. Div. zum Angriff an, der die Gruppe Podgorica über Nikšić, die Gruppe Kotor über Grab nach Trebinje führen sollte.)

^[6]

Борбе на никшићком правцу

Борбе на правцу Котор - Требиње

Пробој на север

Референце

Литература

• Karl Hnilicka. DAS ENDE AUF DEM BALKAN 1944/45. Архивирано из оригинала 04. 09. 2012. г. , Musterschmidt-Verlag Göttingen (Gebundene Ausgabe - 1970). (језик: немачки)
• Erich Schmidt-Richberg. DER ENDKAMPF AUF DEM BALKAN. Архивирано из оригинала 23. 08. 2012. г. , Vowinckel (Gebundene Ausgabe - 1955). (језик: немачки)
• Зборник НОР-а, том III (борбе у Црној Гори), књиге 8, 9 и 10, Војноисторијски институт, Београд
• Зборник НОР-а, том XII (немачки документи), књига 4^{[мртва веза]}, Војноисторијски институт, Београд
• Војни историјски институт. ЗАВРШНЕ ОПЕРАЦИЈЕ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1944-45. Архивирано из оригинала 11. 09. 2011. г. , Београд 1957.
• ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ - књига 2 Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2014), преправљено и допуњено издање, Војноисторијски институт, Београд 1963.
• Вукановић, Радован (1982). ДРУГИ УДАРНИ КОРПУС. Београд: Војноиздавачки завод. 
• Митар Ђуришић. ПРИМОРСКА ОПЕРАТИВНА ГРУПА. , Војноисторијски институт, Београд - Историјски институт Црне Горе, 1997.
• Вукановић, Радован (1984). РАТНИ ПУТ ТРЕЋЕ ДИВИЗИЈЕ. Београд: Војноиздавачки завод. Архивирано из оригинала 10. 09. 2011. г. Приступљено 31. 12. 2011. 
• Друловић, Чедо (1983). 37. САНЏАЧКА ДИВИЗИЈА. Београд: Војноиздавачки завод. 
• Бранко Б. Обрадовић (1982). ДРУГА ДАЛМАТИНСКА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА. Београд: Сплит / Војноиздавачки завод. Архивирано из оригинала 25. 03. 2012. г. , Институт за хисторију радничког покрета Далмације
• Видовић, Жарко (1972). ТРЕЋА ПРОЛЕТЕРСКА БРИГАДА. Београд: Војноиздавачки завод. 
• ТРЕЋА ПРОЛЕТЕРСКА САНЏАЧКА БРИГАДА - СЕЋАЊА БОРАЦА (књига 3), Војноиздавачки завод, Београд 1972.
• ПЕТА ПРОЛЕТЕРСКА ЦРНОГОРСКА БРИГАДА, ЗБОРНИК СЈЕЋАЊА (књига 3)], Војноиздавачки завод, Београд 1972.
• Митар Ђуришић, Седма црногорска омладинска бригада Будо Томовић, Војноиздавачки завод, Београд 1970.
• ЧЕТВРТА САНЏАЧКА НОУ БРИГАДА, Војноиздавачки и новински центар, Београд 1986.