Патријарх српски Викентије II
Патријарх српски Викентије II | |
---|---|
Основни подаци | |
Помесна црква | Српска православна црква |
Чин | патријарх |
Титула | архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски |
Седиште | Београд |
Посљедња епархија | Архиепископија београдско-карловачка |
Године службе | од 1. јула 1950. до 5. јулa 1958. |
Претходник | Патријарх Гаврило V |
Наследник | Патријарх Герман |
Претходна епархија | администратор Епархије сремске |
Године службе | 1947—1951 |
Претходник | Валеријан Прибићевић |
Наследник | Никанор Иличић |
Претходна епархија | администратор Епархије жичке |
Године службе | 1941—1947 |
Претходник | Николај Велимировић |
Наследник | Валеријан Стефановић |
Лични подаци | |
Световно име | Витомир Проданов |
Датум рођења | (1890-08-23)23. август 1890. |
Место рођења | Бачко Петрово Село, Аустроугарска |
Датум смрти | 5. јул 1958.(1958-07-05) (67 год.) |
Место смрти | Београд, ФНР Југославија |
Патријарх српски Викентије II (световно име Витомир Проданов; Бачко Петрово Село, 23. август 1890 — Београд, 5. јул 1958) био је 42. врховни поглавар Српске православне цркве.
Његово пуно име и титула гласили су Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Викентије.
Биографија
Мирско име патријарха Викентија је било Витомир Проданов, рођен је 11/23. августа 1890. у Бачком Петровом Селу од оца Ђорђа и мајке Јелене. У родном месту завршио је основну школу после које одлази за Нови Сад, где се уписује у гимназију. После завршене гимназије, одлази у Сремске Карловце да учи Богословију. Замонашио се 1917. године у Бездину. Од 1921. године био је на дужности секретара Управног одбора манастира Карловачке митрополије, и ту дужност је обављао до 1923. године.
Пошто се интересовао за науку, уписао се на Филозофски факултет у Београду и 1929. године и дипломирао на групи за историју.
Главни секретар Светог архијерејског синода постао је 1932. године, викарни епископ марчански 1936. године,[1] епископ злетовско-струмички 1939. године (устоличен на Сретење 1940[2]) и администратор охридско-битољски 1940. године.
Бугарски окупатори су га 1941. године протерали из Штипа. После Другог светског рата није могао да се прими своје епархије јер је тадашња комунистичка власт преко УДБА-е створила неканонску тзв. Македонску православну цркву, која до данас није канонски призната. У периоду 1947—1951. администрирао је Сремском епархијом.
Викентије је изабран за патријарха 1. јула, 1950. године. Као патријарх, успоставио је везе са осталим епархијама СПЦ, које су услед ратних прилика и прогона нове власти, биле доста ослабиле. Његовим настојањем, уређена су и пензиона питања православног свештенства. Наиме, црквени пензиони фонд је био укинут после рата, а право на државне пензије су имали само лаици.
Патријарх Викентије је био активан члан историјског друштва Војводине и неко време уредник Гласника историјског друштва Војводине од 1930. до 1934, а такође је сарађивао у историјским часописима из црквене историје.
Патријарх Викентије је умро 5. јула 1958. под загонетним околностима,[3] непосредно после сабора на којем је одбио да стави на дневни ред питање признања тзв. Македонске православне цркве. Гробница патријарха Викентија се налази у Саборној цркви у Београду, на северном зиду припрате лево од гробнице митрополита Михаила.
Референце
Литература
- Radić, Radmila (1995). Verom protiv vere: Država i verske zajednice u Srbiji 1945-1953. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije.
- Радић, Радмила (2002). Држава и верске заједнице 1945-1970. књ. 1. Београд: Институт за новију историју Србије.
- Радић, Радмила (2002). Држава и верске заједнице 1945-1970. књ. 2. Београд: Институт за новију историју Србије.
- Ђурић-Мишина, Вељко (2002). Летопис Српске православне цркве 1946—1958. године: Време патријарха Гаврила (1946—1950) и Викентија (1950—1958). књ. 3. Книн-Београд: Зора.
Спољашње везе
- Фотографија Викентија у породичној колекцији од потомка патријарха - праунука: Душана Б. Хаднађева
- Запис са предавања Протојереја - ставрофора др Предрага Пузовића професора богословских факултета у Београду и Фочи, које је у четвртак 17. априла 2008. године, одржао на Трибини посвећеној 50-ој годишњици смрти Патријарха Српског Викентија.- Радио „Светигора"
- Биографија Патријарха Викентија (Српска православна црква) Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2012)
- B. SUBAŠIĆ, Službe trovale patrijarhe, Novosti 09.03.2013
- Сећање на патријарха српског Викентија (Каленић, број 4/1983, стр. 3-5)[мртва веза]
- | викарни епископ марчански 1936 — 1939 | |
епископ злетовско-струмички 1939 — 1950 | Наум Димовски (1959, од 1967. у расколу) | |
администрирао Епархију жичку 1941 — 1947 | ||
администрирао Епархију сремску 1947 — 1951 | ||
патријарх српски 1950 — 1958 |
- п
- р
- у
1219—1346. |
---|
1346—1463. | |
---|---|
1557—1766. |
Карловачки митрополити 1690—1726. | |
---|---|
Београдски митрополит 1718—1726. | |
Београдско-карловачки митрополити 1726—1739. | |
Карловачки архиепископи и митрополити 1739—1920. |
1831—1920. |
---|
1766—1920. |
---|
од 1920. |
---|
- 1 У појединим периодима носила име Београдско-карловачка. Карловачка патријаршија под таквим именом била је канонски непризната.
- 2 Обнављање партријашије 1920. године уједињењем три митрополије (Карловачке, Београдске и Цетињске) са осталим епархијама.