Европско првенство у атлетици у дворани 1971 — штафета 4 х 400 метара за жене

Такмичење штафета 4 х 400 метара у женској конкуренцији била је први пут на програму другог Европског првенства у атлетици у дворани 1971. одржаном у Фестивалској дворани у Софији 14. марта.

Учествовало је 12 такмичарки у 3 штафете из исто толико земаља.

Рекорди

Извор:^[1]

Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1971.
Светски рекорд у дворани	Није било регистрованих резултата ове трке
Европски рекорд у дворани
Рекорди европских првенстава
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1971.
Светски рекорд	Љубов Финогенова Галина Комардина Вера Попкова Људмила Аксјонова	Совјетски Савез	3:36,6	Софија, Бугарска	14. март 1973.
Европски рекорд у дворани
Рекорди европских првенстава

Резултати

Због малог броја учесника одржана је само финална трка, а све три штафете су освојиле по медаљу.

Коначан пласман

Извор:^[2]

Атлетичар	Земља	Резултат
Љубов Финогенова, Галина Комардина, Вера Попкова, Људмила Аксјонова	Совјетски Савез	3:36,6
Гизела Алемајер, Гизела Еленбергер, Анета Рикес, Христа Czekay	Западна Немачка	3:39,6
Светла Колева, Стефка Јорданова, Дсена Бинева, Тонка Петрова	Бугарска	3:47,8

Референце

^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 381. Приступљено 14. новембар 2018.
^ * Резултати штафете 4х400 м за жене сајт maik-richter.de

Спољашње везе

Резултати ЕП 1971 на сајту todor66.com
Европска првенства у дворани на сајту ЕАА.

Европско првенство у атлетици у дворани 1971.

Мушкарци

Жене

п р у Европско првенство у атлетици
На отвореном	Торино 1934. Париз 1938. (М) Беч 1938. (Ж) Осло 1946. Брисел 1950. Берн 1954. Стокхолм 1958. Београд 1962. Будимпешта 1966. Атина 1969. Хелсинки 1971. Рим 1974. Праг 1978. Атина 1982. Штутгарт 1986. Сплит 1990. Хелсинки 1994. Будимпешта 1998. Минхен 2002. Гетеборг 2006. Барселона 2010. Хелсинки 2012. Цирих 2014. Амстердам 2016. Берлин 2018. Минхен 2022. Рим 2024.
У дворани	Беч 1970. Софија 1971. Гренобл 1972. Ротердам 1973. Гетеборг 1974. Катовице 1975. Минхен 1976. Сан Себастијан 1977. Милано 1978. Беч 1979. Зинделфинген 1980. Гренобл 1981. Милано 1982. Будимпешта 1983. Гетеборг 1984. Пиреј 1985. Мадрид 1986. Лијевен 1987. Будимпешта 1988. Хаг 1989. Глазгов 1990. Ђенова 1992. Париз 1994. Стокхолм 1996. Валенсија 1998. Гент 2000. Беч 2002. Мадрид 2005. Бирмингем 2007. Торино 2009. Париз 2011. Гетеборг 2013. Праг 2015. Београд 2017. Глазгов 2019. Торуњ 2021. Истанбул 2023.

Европско првенство у атлетици

На отвореном

Торино 1934.
Париз 1938. (М)
Беч 1938. (Ж)
Осло 1946.
Брисел 1950.
Берн 1954.
Стокхолм 1958.
Београд 1962.
Будимпешта 1966.
Атина 1969.
Хелсинки 1971.
Рим 1974.
Праг 1978.
Атина 1982.
Штутгарт 1986.
Сплит 1990.
Хелсинки 1994.
Будимпешта 1998.
Минхен 2002.
Гетеборг 2006.
Барселона 2010.
Хелсинки 2012.
Цирих 2014.
Амстердам 2016.
Берлин 2018.
Минхен 2022.
Рим 2024.

У дворани

Беч 1970.
Софија 1971.
Гренобл 1972.
Ротердам 1973.
Гетеборг 1974.
Катовице 1975.
Минхен 1976.
Сан Себастијан 1977.
Милано 1978.
Беч 1979.
Зинделфинген 1980.
Гренобл 1981.
Милано 1982.
Будимпешта 1983.
Гетеборг 1984.
Пиреј 1985.
Мадрид 1986.
Лијевен 1987.
Будимпешта 1988.
Хаг 1989.
Глазгов 1990.
Ђенова 1992.
Париз 1994.
Стокхолм 1996.
Валенсија 1998.
Гент 2000.
Беч 2002.
Мадрид 2005.
Бирмингем 2007.
Торино 2009.
Париз 2011.
Гетеборг 2013.
Праг 2015.
Београд 2017.
Глазгов 2019.
Торуњ 2021.
Истанбул 2023.

Европски прваци у атлетици - штафета 4 х 400 метара

мушкарци

на отвореном
1934: Немачка (Хаман, Шеле, Фојт, Менцер) • 1938: Немачка (Blazejezak, Bues, Linnhoff, Харбиг) • 1946: Француска (Сантона, Cros, Chef d’Hôtel, Lunis) • 1950: Уједињено Краљевство (Pike, Lewis, Scott, Pugh) • 1954: Француска (Haarhoff, Degats, Martin-du-Gard, Goudeau) • 1958: Уједињено Краљевство (Sampson, MacIsaac, Wrighton, Salisbury) • 1962: Западна Немачка (Шмит, Киндерман, Реске, Киндер) • 1966: Пољска (Werner, Боровски, Grędziński, Баденски) • 1969: Француска (Bertould, Nicolau, Carette, Nallet) • 1971: Западна Немачка (Schlöske, Jordan, Jellinghaus, Köhler) • 1974: Уједињено Краљевство (Cohen, Hartley, Pascoe, Jenkins) • 1978: Западна Немачка (Weppler, Hofmeister, Herrmann, Schmid) • 1982: Западна Немачка (Skamrahl, Schmid, Giessing, Weber) • 1986: Уједињено Краљевство Redmond, Акабуси, Whittle, Блек) • 1990: Уједињено Краљевство (Сандерс, Акабуси, Риџиз, Блек) • 1994: Уједињено Краљевство (McKenzie, Блек, Whittle, Ladejo) • 1998: Уједињено Краљевство (Hylton, Baulch, Thomas, Richardson) • 2002: Уједињено Краљевство (Deacon, Elias, Baulch, Caines) • 2006: Француска (Ђон, M'Barke, Кејта, Ракил) • 2010: Русија (Дилдин, Аксјонов, Краснов, Тренихин) • 2012: Белгија (Жиле, Ж. Борле, Баукерт, К. Борле) • 2014: Уједињено Краљевство (Руни, Бингам, Вилијамс, Хадсон-Смит) • 2016: Белгија (Ватрен, Ж. Борле, Д. Борле, К. Борле) • 2018: Белгија (Д. Борле, Ж. Борле, Сакор, К. Борле)
у дворани
1970: СССР (Борисенко,Зорин, Савчук, Братчиков) • 1971: Пољска (Вернер,Корицки, Баденски, Балаховски) • 1972: Пољска (Вернер,Корицки, Балаховски, Баденски) (360 м) • 1973:Француска (Rose,Salvador, Kerbiriou, Malingre) (360 м) • 1974: Шведска (Fredriksson,Möller, Faager, Grama) (392 м) • 1975: Западна Немачка (Ehl,Hofmeister, Honz, Köhler) (320 м) • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000: Чешка (Mužík, Poděbradský, Tesařík, Bláha) • 2002: Пољска (Plawgo, Rysiukiewicz, Gąsiewski, Maćkowiak) • 2005: Француска (Моније, Валард, Панел, Ракил) • 2007: Уједињено Краљевство (Тобин, Гарланд, Тејлор, Грин) • 2009: Италија (Марин, Галван, Рао, Личиардело) • 2011: Француска (Маседо, Џон, Хане, Десимус) • 2013: Уједињено Краљевство (Бингам, Бак, Лeвин, Стракан) • 2015: Белгија (Ватрен, Д. Борле, Ж. Борле, К. Борле) • 2017: Пољска (Козловски, Кравшук, Васћински, Омелко) • 2019: Белгија (Ватрен, Д. Борле, Ж. Борле, К. Борле)

Жене

на отвореном
1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969: Уједињено Краљевство (Stirling, Lowe, Simpson, Board) • 1971: Источна Немачка (Kühne, Lohse, Seidler, Zehrt) • 1974: Источна Немачка (Rohde, Dietsch, Handt, Streidt) • 1978: Источна Немачка (Marquardt, Krug, Brehmer, Кох) • 1982: Источна Немачка (Емелман, Буш, Rübsam, Кох) • 1986: Источна Немачка (Емелман, Буш, Милер, Кох) • 1990: Источна Немачка (Дер, Хеселбарт, Шерсинг, Бројер) • 1994: Француска (Landre, Elien, Dorsile, Pérec) • 1998: Немачка (Feller, Rohländer, Rieger, Breuer) • 2002: Немачка (Ekpo-Umoh, Rockmeier, Marx, Breuer) • 2006: Русија (Поспелова, Иванова, Зајцева, Вешкурова) • 2010: Русија (Фирова, Капачинска, Кривошапка, Усталова • 2012: Украјина ((Олишевска, Земљак, Пигида, Логвиненко) • 2014: Француска (Гајо, Ертис-Уери, Raharolahy, Геј) • 2016: Уједињено Краљевство (Дајамонд, Онура, Дојл, Банди-Дејвис) • 2018: Пољска (Холуб, Баумгарт, Вићшкјевич, Свјенти)
у дворани
1970 • 1971: СССР (Финогенова,Камардина, Попкова, Аксенова) • 1972: Западна Немачка (Вилден, Вајнштајн, Фрезе, Бединг) (360 м) • 1973: Западна Немачка (Jost, Weinstein, Wilden, Ellenberger) (360 м) • 1974: Шведска (Hesse,Fritzson, Utterberg, Larsson) (392 м) • 1975: СССР (Kļimoviča,Barkane, Аксенова, Ilyina) (320 м) • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000: Русија (Zykina, Росикина, Сотникова, Поспелова) • 2002: Белорусија (Stankevich,Кљустова, Kasak, Усович) • 2005: Русија (Левина,Печонкина, Росикина, Поспелова) • 2007: Белорусија (Јушчанка, Кљустова, С.Усович, И.Усович) • 2009: Русија (Антјух, Сафонова, Војнова, Кривошапка) • 2011: Русија (Задорина, Вдовина, Мигунова, Форшева) • 2013: Уједињено Краљевство (Чајлд, Кокс, Охуруогу, Дрејтон) • 2015: Француска (Геј, Diarra, Raharolahy, Гајо) • 2017: Пољска (Вићшкјевич, Холуб, Баумгарт, Свјенти) • 2019: Пољска (Кјелбасињска, Баумгарт-Витан, Холуб-Ковалик, Свјенти-Ерсетик)