Јерусалимски сабор (1672)

Јерусалимски сабор је сазван у марту 1672. године.

Јерусалимски патријарх Доситеј II сазвао је Сабор у Јерусалиму 1672. године, на коме су разматрана важна догматска питања и било осуђено догматско дело, приписивано цариградском и александријском патријарху Кирилу Лукарису.

Сврха Светог сабора је била да потврди, учврсти и најави православну исповест со исповедањем вере Петра Могила, што су прихватила четири источно православна патријарха на сабору у Јашију.

Сабор је својим одлукама имплицитно осудио учења, поступке и ставове Кирила Лукариса. [1][2]

На крају Сабора утврђено је Православног Исповедања Вере у 18 поглавља које су се временом утврдо као важан теолошки документ целе Православне Цркве

Током догађаја, велики везир Отоманског царства био је Фазил Ахмед-паша Ћурпилић.

Референце

  1. ^ „The Synod of Jerusalem and the Confession of Dositheus, A.D. 1672.”. Архивирано из оригинала 14. 11. 2017. г. Приступљено 06. 10. 2019. 
  2. ^ The Greek Orthodox Position on the Confession of Cyril Lucaris
  • п
  • р
  • у
Првих седам васељенскихПризнаје
Католичка црква
Признаје
Православна црква
Признају
Древноисточне цркве
Признаје
Црква Истока
  • I Никејски (325)
  • II Цариградски (381)
  • Селеукијскоктесофонски (410)[тражи се извор]
  • Бетлапатски (484)[тражи се извор]
Видети још
* Екуменски статус споран унутар Источне православне цркве.
  1. ^ Упркос томе што је 1438. године Сабор пребачен у Ферару, а затим у Фиренцу, неки епископи су одбили да се преселе и остали су при паралелном Сабору у Базелу.
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Државне
  • Израел
Остале
  • Енциклопедија Британика