Pertinaks

Publije Helvije Pertinaks (rođen 1. avgusta 126. godine, ubijen 28. marta, 193. godine) proglašen je za rimskog cara odmah posle ubista Komoda, 31. decembra 192. godine.

O Pertinaksovoj karijeri pre nego što je postao car, govori njegovoa biografija u spisu Historia Augusta, kao i niz natpisa na kamenu. Rođen je u italijanskom gradu Albi. Bio je sin oslobođenika Helvija Sukcesa. Pertinaks je u početku podučavao gramatiku, ali je ubrzo započeo vojnu karijeru. Bio je vojni tribun u Šestoj Pobedničkoj Legiji u Britaniji, a kasnije je bio na dunavskom limesu i kao prokurator u Dakiji. Prvi put je postao sufektni konzul 175. godine, a zatim je desetak godin abio upravnik provincija Gornje i Donje Mezije, Dakije, Sirije i Britanije.


Od početka pretposlednje decenije drugog veka, Pertinaks je učestvovao u radu Senata, ali mu je pretorijanski prefekt Perenije zabranio da učestvuje u javnom životu. Posle tri godine, poslat je u Britaniju da spreči pobunu vojske. Došlo je do sukoba i na kraju je Pertinaks oštro kaznio pobunjenike. 187. godine napustio je Britaniju, sa reputacijom strogog zapovednika.

Bio je prokonzul u provinciji Africi 188. i 189. godine. Drugi konzulat je služio zajedno sa carem. Kasnije je postao pretorijanski prefekt kada je Komod bio ubijen u svom domaćinstvu.

Petrinaksova kratka vladavina (manje od tri meseca) nije bila stabilna. Od početka je imao nevolja sa pretorijanskom gardom. Da bi ispunio njihova očekivanja u plaćanju, Pertinaks je morao da rasproda Komodovu imovinu. Pertinaks je uspeo da preživi jednu zaveru, ali su ga pretorijanci ubrzo ubili, 28. marta 193. godine. Senator Didije Julijan proglašen je za cara, što je izazvalo kratak građanski rat.

Kada je Septimije Sever pobedio u tom građanskom ratu, on je odmah priznao Pertinaksa kao legitimnog cara, naredio da se ubiju vojnici koji su skovali zaveru protiv cara.

  • p
  • r
  • u
Principat
(27. p.n.e. — 235.)
Kriza III. vijeka
(235. — 284.)Dominat
(284. — 395.)Zapadno Rimsko Carstvo
(395. — 476.)Istočno Rimsko Carstvo
Bizantsko Carstvo
(395. — 1453.)
Arkadije • Teodosije II • Markijan • Lav I • Lav II • Zenon • Vasilisk • Anastasije I • Justin I • Justinijan I • Justin II • Tiberije II Konstantin • Mavrikije • Foka • Iraklije • Iraklije Novi Konstantin • Irakliona • Konstans II Pogonat • Konstantin IV • Justinijan II Rinotmet • Leontije • Tiberije III Apsimar • Filipik • Anastasije II • Teodosije III • Lav III Isavrijanac • Konstantin V Kopronim • Lav IV Hazar • Konstantin VI • Irina • Nićifor I • Stavrakije • Mihailo I Rangabe • Lav V Jermenin • Mihailo II Amorijac • Teofilo • Mihailo III • Vasilije I Makedonac • Lav VI Mudri • Aleksandar • Konstantin VII Porfirogenit • Roman I Lakapin • Roman II • Nićifor II Foka • Jovan I Cimiskije • Vasilije II Bugaroubica • Konstantin VIII • Roman III Argir • Mihajlo IV Paflagonac • Mihajlo V Kalafat • Konstantin IX Monomah • Zoja • Teodora • Mihajlo VI Stratiotik • Isak I Komnin • Konstantin X Duka • Roman IV Diogen • Mihajlo VII Duka • Nićifor III Votanijat • Aleksije I Komnin • Jovan II Komnin • Manojlo I Komnin • Aleksije II Komnin • Andronik I Komnin • Isak II Anđeo • Aleksije III Anđeo • Aleksije IV Anđeo • Aleksije V Duka Murzufl • Konstantin (XI) Laskaris • Teodor I Laskaris • Jovan III Duka Vatac • Teodor II Laskaris • Jovan IV Laskaris • Mihajlo VIII Paleolog • Andronik II Paleolog • Andronik III Paleolog • Jovan V Paleolog • Jovan VI Kantakuzin • Andronik IV Paleolog • Jovan VII Paleolog • Manojlo II Paleolog • Jovan VIII Paleolog • Konstantin XI Paleolog
Pertinaks na Wikimedijinoj ostavi