Musej iz Atine

Musej iz Atine (starogrčki: Μουσαῖος, Mousaios) bio je polulegendarni grčki pesnik, prorok i muzičar, koji se smatrao osnivačem tzv. hijeratskog ili profetskog pesništva u Atici.[1] U antici je smatran autorom različitih pesama, himni i proročanstva, naročito u vezi s obredima povezanim s Demetrinim kultom u Eleusini, kojim je, prema legendi, sam i upravljao u doba Herakla.[2][3] Prema Diogenu Laertiju, Musejeva majka bila je Selena, a otac mu je bio Eumolp, rodonačelnik svešteničke porodice Eumolpida, koji su upravljali Eleusinskim misterijama; tu se dodaje i to da je Musej napisao jednu Teogoniju, da je prvi konstruisao loptu te da je "učio da sve vodi poreklo od jednoga i da se u jedno rastvara".[4]

U drugim varijantama legende Musej se povezivao s Trakijom,[2] pa možda nije bio starosedelac u Eleusini, već je onamo došao iz Trakije, zemlje znamenitih mitskih pevača.[5] Neki su ga smatrali sinom legendarnog Orfeja, koga je navodno podražavao i od koga je učio.[6] Drugi su, pak, pričali kako je Musej sin Antifema (ili Antiofema) i Helene.[7] Kod Aristotela se navodi da je Musej imao suprugu po imenu Dejoka, dok Hermesijanakt u jednoj elegiji, koju citira Atenej,[8] navodi da je Musej imao suprugu (ili ljubavnicu) po imenu Antiopa.[2] Istovremeno, Suda navodi da mu je Eumolp zapravo bio sin.[7] Jedna od sholija uz Aristofana spominje natpis koji se navodno nalazio na Musejevom grobu u Faleronu.[2] Prema Diogenu Laertiju, epitaf je glasio: "Faleron krije dragog Eumolpovog sina, Museja, telo pokojnikovo, ispod ovog groba".[4] Pausanija spominje predanje prema kojem je Muzej (Μουσεῖον) u Pireju nosio to ime jer je tu pokopan Musej.[9]

Herodot kaže da je tokom Pizistratove vladavine u Atini pisac Onomakrit prikupio i uredio Musejeva proročanstva, ali je u njih ubacio i jedan falsifikat, koji je sam sastavio; taj je falsifikat kasnije otkrio Las iz Hermione, pa je Hiparh, sin Pizistratov, zato prognao Lasa iz Atine.[10]

Godine 450. pne. grčki tragičar Euripid u svojoj tragediji Resos opisuje ga ovako: "Musej, sveti građanin, koji najviše od svih ljudi zna".[11] Platon 380. pne. u Ijonu kaže da pesnike inspirišu Orfej i Musej, ali da oni bolji pesnici crpu inspiraciju iz Homera.[12] U Protagori Platon kaže da je Musej bio hijerofant i prorok.[13] U Platonovoj Apologiji Sokrat kaže: "Ili da se ponovo sastane s Orfejem, Musejem, Hesiodom i Homerom ― koliko bi ko od vas dao za to? Ja, bar, hteo bih i više puta da umrem, ako je to istina".[14] Helenistički jevrejski pisci poistovetili su Museja s Mojsijem i smatrali ga Orfejevim učiteljem.[5]

Među delima koja su se u antici pripisivala Museju jesu Proročanstva (Χρησμοί), Uputstva (Ὑποθῆκαι, u 4.000 stihova, upućena Eumolpu), Himna Demetri (koja je još postojala u Pausanijino vreme), Teogonija (Θεογονία), Titanografija (Τιτανογραφία), Lopta (Σφαῖρα), Odrešenja (Παραλύσεις), Posvećenja (Τελεταί), Očišćenja (Καθαρμοί).[2]

Reference

  1. ↑ Đurić 1990, str. 144
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Mason 1867, s.v. Musaeus (2)
  3. ↑ Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, IV, 25, 1.
  4. ↑ 4,0 4,1 Diogen Laertije, Životi i mišljenja znamenitih filozofa, uvod, 3.
  5. ↑ 5,0 5,1 Graf 2003, s.v. Musaeus (1)
  6. ↑ Servije, komentar Vergilijeve Eneide uz VI, 667.
  7. ↑ 7,0 7,1 Suda, s.v. Μουσαῖος (μ 1294)[mrtav link].
  8. ↑ Atenej, Gozba sofista, 597d.
  9. ↑ Pausanija, Opis Helade, I, 25, 8.
  10. ↑ Herodot, Istorija, VII, 6.
  11. ↑ Euripid, Resos, 945–946.
  12. ↑ Platon, Ijon, 536b.
  13. ↑ Platon, Protagora, 316d.
  14. ↑ Platon, 'Apologiji, 41a (prev. Miloš N. Đurić).

Literatura

  • Đurić, Miloš N. (1990). Istorija helenske književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 
  • Graf, Fritz (2003), „Musaeus (1)”, S. Hornblower & A. Spawforth (eds.), Oxford Classical Dictionary (3. rev. izd.), Oxford, ISBN 9780198661726 .
  • Mason, Charles Peter (1867), „Musaeus (2)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston 

Vanjske veze

  • Musejevi fragmenti na demonax.info (en)