Kleomed

Za krater videti Kleomed (krater)

Kleomed (grčki: Κλεoμήδης odn. Κλεομήδης ο κοσμογράφος, latinski: Cleomedes; vreme života: ?)

Periodizacija njegovog dela

Datumi njegovog rođenja i smrti nisu poznati - sugestije za vreme nastanka njegovog dela se kreću od polovine 1. veka pne. do 400. n.e.. Oni raniji datumi počivaju na činjenici da se Kleomed opširno poziva u svom delu na rad matematičara i astronoma Posidonija sa Rodosa (135 - 51. pne.), a izgleda ne na sva dela Ptolemeja (85 - 165 n.e.). Ove pretpostavke su dovedene u pitanje na osnovu toga što se Kleomedovo delo bavi relativno elementarnom astronomijom, tako da pozivanje na Ptolemeja ne bi moralo biti očekivano.

Matematičar Otto Neugebauer je pažljivo ispitivao Kleomedova astronomska osmatranja i kao njihov datum pretpostavio 371. n.e. (±50 godina). Nojgebauerova procena je takođe dovedena u pitanje, na osnovu toga što je Kleomed dovoljno često pravio osmatračke greške da bi smo mogli presuditi kojim osmatranjima treba verovati, u svrhu datiranja njegovog dela.

O kružnim kretanjima nebeskih tela

Knjiga po kojoj je Kleomed poznat, prilično je osnovni astronomijski udžbenik u dva toma. Njegova namera u pisanju je izgleda bila filozofska koliko i naučna - dosta prostora troši na kritiku (zaista pogrešnih) epikurejskih naučnih ideja (Kleomed je izgleda bio posvećeni stoik).

Većina modernih astronoma kritikuje Kleomedovu knjigu kao loše napisanu - cene je pre svega što je u njoj očuvana, izgleda doslovce, glavnina Posidonijevih spisa o astronomiji (nijedna Posidonijeva knjiga nije sačuvana). Kleomed je tačan u nekim zapažanjima u vezi pomračenja Meseca, naročito u svojoj pretpostavci da senka na Mesecu sugeriše sferičnu Zemlju. Takođe, dalekovido uviđa da su apsolutne veličine mnogih zvezda možda veće od Sunčeve (i da bi Zemlja, gledano sa površine Sunca, mogla izgledati kao mala zvezdica).

Ova knjiga je prvi izvor poznate priče o tome kako je Eratosten izmerio obim Zemlje. Mada neki misle da je ovo legendarna priča, većina modernih matematičara i astronoma veruje da je opis razuman (i veruju da je ovo Eratostenovo dostignuće jedno od najimpresivnijih u antičkoj astronomiji).

Kleomed je prvi dao jasan iskaz u vezi objašnjenja Sunčeve iluzije (ili Mesečeve iluzije). Tvrdio je da Sunce (ili Mesec) izgleda udaljenije na horizontu nego u zenitu, pa time i veće (pošto je njegova ugaona veličina konstantna). Ovo objašnjenje je pripisao Posidoniju.

Zaveštanje

Po Kleomedu je nazvan jedan krater u severoistočnom delu vidljivog Meseca.^[1]

Fusnote

Dalje čitanje

(na engleskom:)

• Alan C. Bowen, Robert B. Todd, Cleomedes' Lectures on Astronomy. A Translation of The Heavens with an Introduction and Commentary. University of California Press, 2004. ISBN 0-520-23325-5

Eksterni linkovi

(na engleskom:)

• O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Kleomed – biografija”. MacTutor History of Mathematics archive.  (en)
• An article on Cleomedes' description of atmospheric enlargement from Perception (2000) Arhivirano 2004-08-16 na Wayback Machine-u