Interferon tip II

Interferon tip II grupa ima jednog člana koji se zove IFN-γ (gama).^[1] Završeni IFN-γ je antiparalelni homodimer, koji se vezuje za IFN-γ receptorski (IFNGR) kompleks da bi pobudio signal u ciljnoj ćeliji.^[2] IFNGR se sastoji od dve podjedinice, IFNGR1 i IFNGR2.

Izvori i funkcije

IFN-γ ima udela u regulaciji imunog i inflamatornog odgovora; kod ljudi, postoji samo jedan tip interferona gama. Njega proizvode aktivirane T-ćelije i prirodini ubica ćelije. IFN-γ ima određene antiviralne i antitumorske efekte, ali su oni uglavnom slabi. Međutim, ovaj citokin potencira efekte tip I interferona. IFN-γ oslobođen od strane Th1 ćelija regrutuje leukocite na mesto infekcije, što rezultuje u povećanoj inflamaciji. On takođe stimuliše makrofage da ubiju bakterije koje su bile obuhvaćene. IFN-γ oslobođen od strane Th1 ćelija je isto tako važan u regulaciji Th2 responsa. Pošto je IFN-γ vitalno impliciran u regulaciju imunog odgovora, njegova produkcija može da dovede do autoimunih poremećaja.^[3]

Homologni proteini interferona -gama su nađeni kod ptica, žaba, i teleost riba. Odatle sledi da verovatno sve koštane ribe/tetropodi kodiraju IFN-γ. Struktura IFN-γ gena je identična sa strukturno povezanim citokinima, osim što intron između trećeg i četvrtog eksona ne postoji.

Naime, mnoge teleost ribe kodiraju dva različita IFN-γ proteina (zvana IFN-γ1 i IFN-γ2) koji izgleda da vezuju genetički i fizički različite IFN-γR1 lance. Kod svih ispitanih tetrapoda, postoji jedan IFN-γ gen koji vezuje jedinstven IFN-γR1 lanac i (kod amniota) jedinstven IFN-γR2 lanac. Žabe izgleda da kodiraju dva različita IFN-γR2 gene čiji se intracelularni domeni značajno razlikuju.

Reference

↑ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 52. Immunosuppressants, tolerogens, and immunostimulants; Immunostimulation”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-142280-3.
↑ Vilcek, Novel interferons. Nature Immunology, 2003, Volume 4, pages 8-9
↑ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ur. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5.

Spoljašnje veze

MeSH Interferon+Type+II

Vikimedija ostava ima još multimedijalnih fajlova vezanih za: Interferon tip II

Ćelijska komunikacija: Citokini

Po familiji

Interleukin

IL-1 superfamilija	1 (1Ra) • 18 • 33
poput IL-6/gp130 koristeći	6 • 11 • 27 • 30 • 31 (+ne IL Onkostatin M, Inhibitorni faktor leukemije, Cilijarni neurotrofni faktor, Kardiotrofin 1)
IL-10 familija	10 • 19 • 20 • 22 • 24 • 26
Interferon tip III	28 • 29
Zajednički γ-lanac familija	2/15 • 3 • 4 • 7 • 9 • 13 • 21
IL-12 familija	12 (B) • 23 • 27 • 35
Drugi	5 • 8 • 14 • 16 • 17/25 (A) • 32 • 34

Hemokini

CCL	1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 • 13 • 14 • 15 • 16 • 17 • 18 • 19 • 20 • 21 • 22 • 23 • 24 • 25 • 26 • 27 • 28
CXCL	1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 • 13 • 14 • 15 • 16 • 17
CX3CL	1
XCL	1 • 2

TNF

Glavni	TNF-alfa
TNF (ligand) superfamilija	4-1BB ligand • Faktor aktivacije B-ćelija • FAS ligand • Limfotoksin • OX40L • RANKL • TRAIL
Klaster diferencijacije	CD70 • CD153 • CD154

Interferon

I	alfa ( Pegilirani 2a, Pegilirani 2b), beta (1a, 1b)
II	Gama
III	IL-28 • IL-29

Drugi

Monokin • Limfokin (Limfotoksin, Faktor transfera) • Faktor rasta • Hematopoeza (Faktor stem ćelija, Faktor stimulacije kolonije) • Faktor autokrinog motiliteta • Osteopontin

Po funkciji

proinflamatorni citokin (IL-1, TNF-alfa) • T_h1 (INF-gama i TNF-beta) • T_h2 (IL-4, IL-5, IL-6, IL-10, IL-13) • T_h17 (IL-17,IL-22)

B trdu: peptidi (nrpl/grfl/cytl/horl), receptori (lgic, enzr, gprc, igsr, intg, nrpr/grfr/cytr), itra (adap, gbpr, mapk), calc, lipd, signalni putevi (hedp, wntp, tgfp+mapp, notp, jakp, fsap, hipp, tlrp)